Али ово са тиме ко ради и ко не ради... Откуд можеш да знаш ко се чиме бави? Много лако једни другима дајете епитет нерадника и клошара.
Значи, ако је неко и био малтретиран у детињству, можда ни крив ни дужан, пар говнара са вукајлије га таквим ставовима обележава до краја живота и дисквалификује из нормалних животних токова.
То што на Вукајлији могу да те обележе, то није ништа чудно. Овде не видиш ни ко је ко, нити су сви исти овде и уживо. Овде је сасвим уобичајено да се прави подела: ја лорд, ти говно. Овде ће недуховит лик да ти каже да си недуховит, дркаџија да ти каже да си дркаџија, овде ће да се хвали да је трпао гомилу препички, неко ко није у животу прошао поред врх пичке.
Немам ништа против колективног блејања. Шта фали да седиш са својим друштвом, не замарате се тешким стварима, причате о оном што је само вама занимиљиво, пустите мозак на испашу. Томе не фали ништа. Само сам против пичкизма. Тачно је да има ликова који знају да у групи прозивају неког, онако сељачки и клиначки, да неког га називају будалом, а онда после одређеног времена чујеш да је неко такав добио по носу или да га је нека крш риба тако избламирала пред људима да не сме после тога месецима да изађе из куће. Е, такви јебу и имају две жене и две швалерке, али само на Вукајлији.