Šta god da učim, prvo se raspitam o načinu polaganja, tj da li je pismeno/usmeno.
Ako je usmeno, to se zna, roka se po nekim pitanjima, od A do Š, obrati se pažnja na pitanja koja profesor voli da pita, ali u principu - sve se uči.
Ako je pismeno, vrlo je bitno način na koji su pitanja koncipirana.
Otvorena-zatvorena.
Da-Ne.
Zaokruživanje, dodavanje reči koja fali...
Sve ima svoj način učenja.
U svakom slučaju, uvek na prvo čitanje podvlačim. Trudim se da razdvajam bitno od nebitnog. Znam ljude koji uče tako besmislene stvari da mi ponekad dođe da zaplačem od muke. Jednostavno, dovoljno si valjda pametan da skontaš šta zaista može da ti dođe kao pitanje, a koja sranja možeš da zaobiđeš. Dakle, podvlačim dok čitam i ističem najbitnije. Onda se prelazi na temeljno učenje. Naučim glavu npr pa obnovim, i uvek pred učenje nove, obnovim ili barem kratko sumiram šta je bilo u onoj prethodnoj, jer mi se ponekad desi da kada "naučim sve" ustvari ne znam ama baš ništa jer se sve pomešalo. To je neko moje 'mapiranje uma' ;)
Zapravo, najgori trip koji imam je, da kada dobijem pitanje, ja sigurno znam odgovor, samo što ne znam da je to što znam baš ono što se traži (Ko razume - shvatiće.) :)
