VPrijavaPrijavi se

Hemija

Arhiva35 odgovora· poslednji 31. dec 2009.
DA

Ako vam nešto nije jasno u vezi ove nauke obratite mi se ovde na ovoj temi, a ja ću a najbolji moguć način da vam objasnim šta vam nije jasno.

I molim vas bez glupih pitanja, poput "šta se desi kad ubaciš komad Cezijuma u vodu i sl."

LI

Evo, recimo, mene je od malena interesovalo sta se dobija kada se proizvod reakcije adicije dihidrogen-monoksida na 4,4-dimetil-1-penten, izlozi temperaturi od 300* celzijusovih uz prisustvo bakra kao katalizatora :)

ED

Када убациш шећер у кафу долази до растварања шећера у води и можеш добити незасићен, засићен или презасићен раствор, у колико је кафа скувана или само стављена у неки поларни растварач као што је вода. Ако шећер убациш у кафу (оба "реактанта" уз чврстом стању) добијеш мешавину кафе и кристала шећера.

Ајмо још глупих питања...

дихидроген-моноксид??? мислис метанал? Ако је то онда ништа колико се ја разумем у хемију. На Алдехиде и кетоне реагујеш са јаким нуклеофилних угљоводоничним ланцима. Рецимо алкил-халогенидима. Сад учим јебену органску и нервирам се па је могуће да сам нешто помешао, али не верујем...

Ајмо још интересантнијих питања...

LI

Dihidrogen-monoksid je voda... :) Samo sto tako zvuci kao da je ko zna koje jedinjenje, po mogucstvu otrovno:) Naziv nije u upotrebi, iako je tehnicki gledano ispravan.
Rekoh da prodam neku strebersku foru...
--------------------------------
Kad sam vec spomenuo vodu, pogledajte klip- hladno k'o taštino srce, ako niste do sada. Neverovatno, na prvi pogled.

KU

Znao sam da nije samo tek kafa zaslađena...delovalo je puno ozbiljnije.
Hvala.

Mogu i ja da delim pamet o bezuljnim kompresorima velikog protoka do 50 bara za duvanje PET ambalaže u industriji.Mislim da svakog mladog čoveka ovde to sigurno interesuje...:-)

ED

Који сам ретард... ја процитао дихидрогенкарбомоноксид или тако нешто ми у глави прошло - иако је невероватно нелогично ал' знам с ким имам посла па ко зна... а још пишем дихидрогенмоноксид - опет нема логике ај' поново знам ским имам посла... јес фора била морам да признам, а ево решења твоје недоумице.
У колико има присуства каталитичке количине сумпорне киселине можеш добити 4,4-диметил, 2-пентанол (главни производ) или 4,4-димител,1-пентанол. Постоје начини да добијеш и овај други у великом приносу али ме мрзи да пишем...

П.С. Ваљда сада нисам опет нешто лупио... Једино нисам сигуран за температуру... мало је висока... као и за бакар...
Ако сам се зајебо има да попиздим :Д

JS

Драги нови другари, ја сам фасцинирана увидом у један свет који одавно нисам гледала . :) :) :)

MM

Možda mi ne trebaju časovi, ali kako ja to mogu da znam kad ne razumem pojam? Možda da probaš da mi objasniš, a onda možemo da utvrdimo da li ima potrebe za časovima.

ED

мои, иди код психотерапеута, он вероватно има боље решење од нас овде.

Е да, сада. Ај нека ми неко појасни тако да могу да запамтим следеће (не зајебавам се):

Како да сконтам како таласне функције делокализованих пи електрона утичу једне на друге. Нпр, код 1,3-будадиена, код 1,2-бутадиена, 1,3,5-хескатриена и сличних једињења. Дакле како се (не)стабилност ових једињења објашњава таласним функцијама. Лоше је објашњено у књизи, а књигу за децу са посебним потребама о овој теми нисам нашао...
Фала у напред.

П.С. ОЗБИЉАН САМ!

QU

Ako se dobro sećam, to se dešava zbog specifičnih dielektričnih svojstava semipermeabilne kovalentne veze koja zbog povećanja napona između C1 i C3 atoma u izlomljenoj molekularnoj strukturi može da dovede do ekscitacije elektrona u vezi i njihovog transfera na spoljne meta nivoe gde uzrokuju cepanje protona i odvajanje atoma vodonika uzrokujući dalje nestabilnost samog jedinjenja.
mislim, ako me razumeš...

ED

Разумем али не схватам. Мада ме ниси баш најбоље сконтао. Знам ја све те глупости како пи електони утичу на стабилност..бла бла... Него ме интересује конкретно оно срање са чворним равнима код преклапања таласних функција у полиенским везама. Колико ме интересује нестабилност ових, толико ме интересује стабилност ових других по овом моделу.
У сваком случају фала.

...мислим да је фолија замрмотила зав у чоколаду...

QU

Pa, prema Šredingeru jedna ravan može da ima samo jedan čvor. Iz talasne funkcije, kad je diferenciraš, dobivaš da preklapanjem funkcija singularnih čvorova u polienskim vezama elektronski oblak stabilizuje vezu ukoliko se veze ne nalaze na susednim C atomima.

ED

Хехе, њамњамњамњам. Него опет ми ниси одговорио ;). Нема ни везе снаћи ћу се некако ваљда. Погледаћу шта тачно не знам па ћу онда да поставим питање пошто овако можемо до 2058.

KU

Od ovoga boli glava u potiljku! Ko pomene hemiju na parastosu ga pominjali...

BR

e jel znas mozda kako se pavi dimna bomba,posto se seccam da nam je nastavnik u osnovnoj smuckao nesto vljad je koristi fosfor ili jebem li ga sta li je i ono odjednom zacadilo...poceo dim da pici aj zdrao...pozzz

ED

Пази, може фосфор, али се он релативно брзо потроши тако да није баш прикладан за то. Најбоље су неке врсте пластика које када увијеш у алуминијумскуфолију са папиром (рецимо од чоколаде) много дуго пуше бело-сивим (мало смрдљивим)димом, и могу да да пуше и више од минута у зависности од умећа мајстора. Сећам се да смо се као клинци такмичили ко ће бољу да направи, али се не сећам која је пластика била... ај сад гуглуј мало па се снађи.

BR

joj hvala ...cuo sam za to ...mislim da se uzme ping pong loptica pa se iskida i stavi u foliju od cigara...al nisam siguran...ne pokusavajte ovo kod kuce draga deco..pozzz

PS

koja se hemijska rekacija odvija mozgu kada lizergichna kiselina dodje u dodir sa nashim jezikom?

NP

Није паметно палити фосфор јер су његови оксиди јако отровни... Доводе до распадања виличне кости и носног ткива... гадна ствар...
Међутим, може се направити прилично једноставна и јефтина димна бомба са шећером у праху и калијум-нитратом. То двоје помешаш ОПРЕЗНО(калијум-нитрат је јако оксидационо средство и зна да буде осетљив на трење, најбоље је да ставиш и једно и друго на папир и онда наизменично подижеш леви и десни крај папира док се добро не помешају)и запалиш... Боље изгледа када се стави у неку цев(пожељно картонску, већа је шанса да се запали, али не прави гелере у случају да дође до експлозије)... Заборавио сам тачан однос, али у суштини, што више калијум-нитрата више пуцкета, а што више шећера у праху-више ће да дими... Обавезно палити на отвореном простору и што мању количину... на своју одговорност...

VI

Elementi O-te grupe nazivaju se još i plemenitim gasovima, dok su se ranije nazivali inertnim gasovima jer se verovalo da se nulto*valentni i da ne grade jedinjenja. Otuda potiče naziv same grupe.
@ Wiki
jebemliga....

KA

Plemeniti gasovi se zovu tako zato sto imaju stabilne elektronske konfiguracije i oni su takoreci savrsenstvo kojem ostali elementi periodnog sistema teze(teze da kao i plemeniti gasovi imaju stabilnu elektronsku konfiguraciju otpustajuci i primajuci elektrone gradeci veze sa istovetnim ili sa njemu razlicitim elementom i kakobi nagradili sto stabilniji molekul neutralnog naelektrisanja).
Ovo nije guglanje, ovo je nesto cega se secam iz jedne od srednjih skola u koje sam isao.

Ne grade nikakva jedinjenja niti otpustaju ili primaju elektrone i daju nikakve reakcije u prirodnim uslovima.
Oni mogu samo da daju teske nuklearne reakcije sa nekim radioaktivnim elementima i protonima pod ekstremnim(neprirodnim odnosno izazvanim) uslovima.

WO

Оће ксенон да гради флуориде (XeF2, XeF4, XeF6) у природи, под утицајем сунчеве светлости.

DA

Koliko su ceste te reakcije u odnosu na one koje se svakodnevno neprimetno desavaju?
Bas me zanima...

Tema je u Arhivi i zaključana je, tu se više ne odgovara.