Zanimljiva sociologija i socijalna psihologija

Evo jedna opšta tema o sociologiji, socijalnoj psihologiji i društvenim pojavama.
Namjera mi je da u ovoj temi iznosimo određene primjere društvenih pojava, i da ih komentarišemo i donosimo zaključke. Takođe možemo se koristiti nekim člancima vezanim za sociologiju.

Naročito se možemo fokusirati na neobične ili nelogične društvene pojave, koje uprkos svojoj apsurdnosti opstaju.

Da bismo temu započeli lagano, bez pretjerane ozbiljnosti, krenućemo od jednostavnijih (i zabavnih) pojava.

Evo prvo pitanje:

Šta mislite kako je i zašto nastao običaj da se nekome opali klepka (čvoka) kad se on ošiša? Koliko je taj običaj star? Kakvu on društvenu funkciju ispunjava?

Јесте, али клинци строго ударају јачином сразмерној хијерарјхијској висини онога што ударају. Харамбашу увек помазе, док оног отпадника сви убију, а остали су између. Исто тако харамбаша може да удари колко оћеш јако и остали ће да се смеју, па чак и ударен, и биће задовољни што харамбаша може да лупи тако јако, док остали обично ударају јако у складу са односом свог и жртвиног ранга.

Ти ако си плав, онда сам ја далтониста.

Дотеру,занимљива ти је та констатација о хијерархијској лествици приликом лупања чврга. Рецимо,кад харамбаша скупи групу,онда они имеђу себе лупају обичне чврге,а свима осталима стављају прст у такозвани ,,положај паје'',односно,средњи прст натегну другом руком и онда клепе из све снаге по челенци.
_________________________________________
Џими,знао сам да је он плавуша,ал нисам очекивао да ће то да призна.

A zašto se prvi mačići u vodu bacaju?

Možda ima i objašnjenje na nekoj definiciji, al ajde da postavimo novo pitanje...

Откуд знам. Вероватно,ако се мачка маци по први пут (бар је некад то важило),обично мачићи не буду задовољавајући.

I meni to nije bilo jasno, mada je to i za štence pravilo, ja sam imao traume kad je moja baba stavila na lopatu tri, četri štenca i otperjala ih u "dolinu"...

Ali ova tema nije prvo mace, nego neko n-to mace, sto je bacakate sa tim vasim oftopicarenjem, oftopicke jedne!

Sad sam hteo da napisem nesto pametno, ali necu, naljutiste me...

Или,једноставно,значи да фамилија није спремна да од прве прихвати још и тај ,,терет'' на себе.

Citat:Или,једноставно,значи да фамилија није спремна да од прве прихвати још и тај ,,терет'' на себе.

Da. Otprilike je ono prvo uvek eksperiment.

Inače, Otaku, ovo moje pitanje ima i dublje sociološko značenje, nije offtopic nikako!

Npr. u tursko vreme kad je Turčin imao pravilo prve bračne noći, možda su se prva deca ubijala jer nisu bila srpska nego turska.

Аха,док не ,,ишчисти цеви''. :) Мада,занимљива је и та констатација.

Citat:Аха,док не ,,ишчисти цеви''. :)

dok ih ne prodžara :)

Oprosti Vlatko, gresna mi dusa, mislio sam da radis isto sto i ja sada :)

ma nema veze, ko zna možda je ono što sam ja reko tačno :)

Baš mi se sviđa kako se tema razvija, a Doterovo objašnjenje o hijerarhiji i čvokama je stvarno jako zanimljivo, a mislim i da je tačno.

Ja sad trenutno imam nekih žešćih obaveza, tako da narednih par dana neću biti previše aktivan na sajtu, ali već imam pripremljena neka nova i zanimljiva pitanja i teme, o kojima bi se moglo diskutovati.
A vi u međuvremenu, samo napred.

Не знам колико спада у ову тему, али зна ли ико зашто неки имају потребу да ударају главом у зид или неки чврсти предмет када су психички напети?

Majmunoliki, ne znam da li ću da ti dam odgovor koji si tražio, ali evo:
Moj rođeni brat je sa 2-3 godine lupao glavom o zid. Otpozadi. Probudio bi se u pola noći u krevetu, uspravio se i udarao potiljkom iz sve snage. Ćale i keva ga odvedu kod dečjeg psihologa, koji je konstatovao, citiram "vakuum u emocijama". Kupili su mu velikog plišanog medonju da bi osetio toplinu. Zvao se Beko. Vremenom je ostao bez oka, pa mu keva izvezla veštačko. Još uvek ga čuvamo... Ovaj, udaljih se od priče :-), posle toga nije imao taj problem.

Људи кажу да је психички бол јачи од физичког, али ово је доказ супротног. Физичким болом потискујеш психички. Психички бол је само теже подносити, јер обично траје дуже. Такође, бол као емоција, је изузетно јако оруђе за за скретање мисли.
Ово се базира на простој механици пријема дражи, која важи, колико сам упознат, код сваког живог створа. Наиме, јача драж увек потискује слабију. Дакле, гладна антилопа ће радо јести, али када види лава бежи ко ненормална. То важи и за све остало. Хијерархија дражи није увек конзистентна. Неки пут је нешто изнад нечега очекиваног. Опет пример из животињског света. Ако леопард улови плен и при том му прилазе хијене, које би га радо растргле, он ће ипак пробати да овуче свој плен и поред тога што му је живот угрожен. Ови примери су само сликовите приче како ради хијерархија дражи. Све то може да се апроксимира и на човека, само је много теже наћи разлоге за емотивно потискивање или преусмеривање.
Ја сам дао последицу раднње. Али пошто се не бавим психологијом много, не верујем да сам превише компететнтан да дам узрок, али сматрам да је узрок тешка емотивна потрешеност нечим.

Jednom kad sam se mnogo iznervirao nekontrolisano sam lupio glavom u zid.Onako zivotinjski.Bolelo je mnogo manje nego kad hladne glave lupis slabije.
Valjda kad si besan imas neki visak energije sam refleksno pokusao tako da se ispraznim.
Toliko od mene.

Citat:Наиме, јача драж увек потискује слабију.

Draži se sumiraju, ako su u povoljnom periodu, u suprotnom, ako nova draž deluje za vreme dejstva druge draži, ne dolazi do aktivacije.