@bin_laden
Оставимо се Енглеза и њихова језика, него гледајмо Вукову језичку реформу реално. Вук је заиста учинио најбољу ствар скупљајући народне песме и приче и бескрајно му хвала на томе, јер мало који народ се тиме може похвалити.
Али, његова језичка реформа је једна од највећих грешака која се могла начинити. Наравно, овде сносе много већу кривицу они који су је прихватили и поставили за стандард.
Но, ако је такозвана фонетска азбука толико добра, што је нико не користи?
Шта више, чак није ни потпуно фонетска, но неки мешанац где се не зна ни ко пије ни ко плаћа.
Јер да је потпуно фонетска, онда би то овако изгледало:
председник - прецедник
подзнак - поѕнак (ѕ = дз)
Такође, фонетски нису исти ни гласови ако се нађу на различитим местима у речи:
Чар и маЧ. Овде Ч није исто, па се опет истим знаком обележава.
Чување корена речи је од изузетне важности.
Рецимо, колико вас зна да реч непце означава неБце, тачније мало небо које твори реч?
А тек да не причам о погубности избацивања јата из писања.
Ево и примера:
млѣко
би се могло прочитати на сва три срьбьска дијалекта:
млеко, млијеко и млико, а писало би се све исто!
Али не, зато данас имамо на стотине фракција једног истог језика под различитим именима.
Како Његош рече:
„Црный дане, а црна судбино!
О кукавно Србство угашено!“