Да се придружим критикама. Нећу критиковати ниједног конкретно, већ све одједаред, јер су ми сви исти.
1. Модератор - то је виртуелно отелотворење најгорег соја људи - сеоских пандура. Сеоски пандур је онај најглупљи из села, лупеж који све ради по сопственом нахођењу, чељаде без икаквих моралних обзира. Игнорише туђе и све премерава преко својих естетичких и етичких аршина. Он је уједно и тужилац и судија и пендрек и џелат.
2. Женски модератор - виртуелно отелотворење шалтеруша. Док су једне богиње иза стакала свога шалтера, ове друге врше своју божју дужност иза стакла свога монитора. Са њима разговора нема. Женска глава кад утуви нешто, ма колико то глупо било, тако мора и да буде. Можеш ти и на глави да дубиш, и муда своја да одсечеш - узалуд! А' тек што воле да паметују... Богови сачувајте! Кад крене мудрост да куља, том налету ни силина цунамија није равна. Да је задња жена на планети и да судбина врсте зависи од нас двоје, обљубио модераторку не бих. Пре бих се парио са шимпанзом. Боље је да ми дете буде потомак шимпанзе или орангутана него модератора. Не смејте се, истину вам зборим.
Ја ово, у ствари, пишем јер су ми, ни кривом ни дужном постер обрисали. Нека будала није разумела, није јој се допао, и мој најбољи постер "Тино-Нино", који је месец дана стар, је завршио своју каријеру.
Стога вас опет позивам, господо сеоски пандури и госпођице шалтеруше, пошто видим да игноришете моју молбу у једној од тема, ОБРИШИТЕ СВЕ МОЈЕ ПОСТЕРЕ!
Ја више ниједан нећу да окачим. Колико год да ме је интелектуалног напора стајало, и колико год мала вредност његова била, не желим да је један од вас магараца пушта у канализацију.
Толико од мене.
у потпису, Апостроф