Evo jedna temа i o klasičnoj muzici. Okanimo se predrasuda (klasična muzika je za snobove, izvještačena, nerazumljiva, dosadna, prikladna samo za dan žalosti, bla, bla, bla), jer su one upravo to - PREDRASUDE i to potpuno pogrešne - i posvetimo malo pažnje ovome, nepravedno zapostavljenom žanru.
Журка :))))))))
Ахахааххахаха
Nisam prostačina nego sam samo direktan. Usput, nisam ja srao nego ti, ja sam te samo kulturno zamolio da to ne činiš :))) A zašto ljubitelji klasične muzike ne bi mogli biti direktni ?
Tim komentarom o "blasfemiji" samo doprinosiš stereotipu da je klasika samo za snobove. A nije. Upravo suprotno - snobovi u njoj ne znaju da uživaju već se samo hvale kako slušaju klasiku da bi ispali pametni. Ja upravo želim da popularizujem klasičnu muziku i smatram da svako može u njoj da uživa bez obzira na nivo muzičkog i bilo kojeg drugog obrazovanja. Dobra muzika je jednostavno dobra muzika.
U doba Verdija, seljaci su zviždukali arije iz opera dok su obrađivali zemlju i svako selo u Italiji je imalo svoj operski ansambl.
OK, sad šalu na stranu, izvinjavam se za malo grublji i prostiji rječnik, mislim da bismo se trebali vratiti temi.
J.S. Bah - 3. brandenburški koncert, prvi stav - jedna od najprepoznatljivijih baroknih kompozicija kamerne muzike.
A izvodi ga malo poveći ansambl i to bez dirigenta.
Nakon toga dolazi drugi stav koji traje svega 13 sekundi (da, nije greška u snimku, zaista traje 13 sekundi)
A onda treći stav, koji je najbrži:
Po mom mišljenju ova kompletna verzija 3. brandenburškog koncerta je malo odsvirana brže nego što treba, ali svejedno vrijedi poslušati.
Dotični je banovan, tako da... ;)
Don Gillis - Symphony No. 5 1/2 , takozvana "Symphony For Fun" zato što je veoma lakog zabavnog karaktera.
Možda vas nazivi stavova ove simfonije navedu da je poslušate:
1. Perpetual emotion
2. Spiritual?
3. Scherzophrenia
4. Conclusion!
Inače, dobrim dijelom vuče na džez a komponovana je 1946. godine.
Prvi i drugi stav:
Treći i četvrti stav:
25.6.2010. - Preporuka za danas:
Betoven - Velika fuga. To je zapravo 4. stav njegovog 13. gudačkog kvarteta, ali se često tretira kao zasebno djelo.
Mnogi kritičari, Betovenovi savremenici, smatrali su ovu fugu muzičkim hororom, totalno besmislenim i nerazumljivim djelom. Međutim kako je vrijeme prolazilo Velika fuga je dobijala sve više poštovalaca. Igor Stravinski, smatra je vrhuncem muzičkog dostignuća koji će uvijek biti aktuelan i savremen.
Ja prilažem snimak sa YouTube ove fuge u cjelini, a snimak je propraćen animacijom melodijske strukture ove fuge. Traje oko 16 minuta. Nije baš pristupačna na prvo slušanje, ali što više budete slušali, više će vam se sviđati.
Uživajte :)
26.6.2010.
Evo još malo od Filipa Glasa (jedan od najuticajnijih živih kompozitora, rođen 1937.) Vičita vorteks sutra
Izvodi Branka Parlić, u sinagogi u Novom Sadu:
I opet Branka Parlić, takođe u Novom Sadu izvodi "Glassworks" takođe od Filipa Glasa, ovo je čak uspijelo da navuče 856,907 gledanja na Youtube-u što je sasvim nevjerovatno s obzirom da se radi o savremenoj klasičnoj muzici.
27.6.2010.
4. stav 5. Betovenove simfonije. Nije toliko poznat kao prvi stav, ali je muzički možda još i bolji. Izuzetno finale:
A evo sada i još nešto sasvim drugačije. Radi se o krajnje neobičnoj, modernoj kompoziciji "A Survivor From Warsaw" Arnolda Šenberga (1874-1951).
Kompozicija se sastoji od naracije (govor) praćene muzikom, a tematika je vezana za Holokaust. Jedini pridjev kojom bi ovo mogao opisati je izuzetno potresno, skoro jezivo.
Evo jedna kraća kompozicija od Baha (a jako interesantna)
Veoma mi se dopao Glas,veoma.Obično me nešto "na prvo slušanje"oduševi ili odbije.Ovo me oduševilo.Predivno izvođenje.
A sad,počast maestru:
I maestru:
I,usudiću se:
Možda ne spada u ovu temu,ali razoružava:
Evo da bismo razbili i tu predrasudu da je klasična muzika obično matora, malo ću se više fokusirati na savremene kompozitore.
Tako je sad na redu Estonijski kompozitor Arvo Pärt (rođen 1937)
Opet izvodi Branka Parlić (koliko sam skonto u zadnje vrijeme ona je izgleda veliko mudo u svijetu klasične muzike :)
sinagoga, Novi Sad
9. juli 2008.
A evo i jedna vrlo "friška" simfonija, takođe od Arva Pärt-a, a komponovana je 2008. godine.
To je njegova 4. simfonija, a nosi ime "Los Anđeles"
Prvi put je izvedena 10. januara 2009. u Los Anđelesu.
Sastoji se iz 3 stava.
Prvi stav, prvi dio:
Prvi stav, drugi dio:
Drugi stav, čitav:
Treći stav, čitav:
Ovo delo ima neko hipnotičko i smirujuće delovanje na moj retardirani autistični mozak
Lepa muzika
Neko napravio spisak značajnih snimaka klasične muzike koji se mogu naći na YouTubu, sa linkovima:
sagnite se
Zamena za rusku himnu na OI u Tokiju. Bez zajebavanja. Klasik nad klasicima. Do jaja.
Srpski folklor pokazuje da ima nade za Srbiju, jer predstavlja vrhunac srpske narodne/visoke/svake umetnosti i kulture.
Neko se dosetio i te divne melodije odsvirao u maniru klasične muzike.
To je dokaz da Srbija spada u red autentičnih i relevantnih evropskih država.
Igrale se delije, Moravac / Sudjic / Simfonijski orkestar i Hor RTS / Ansambl Kolo
Žikino kolo / Pašona / Sudjic / Simfonijski orkestar RTS
Vranjanska svita / Sudjic / Simfonijski orkestar i Hor RTS / Kolo
Mozart - Requiem in D minor
Wolfgang Amadeus Mozart - Symphony No. 25 in G minor
Vivaldi: The Four Seasons (Spring, Summer, Autumn, Winter - full/complete)
Mocart - Leck mich im Arsch:
Betoven - Rage Over A Lost Penny:
Rage Over A Lost Penny: (komplet, bez animacije)
Dora Pejačević, simfonija u fis molu (oko 1917-1920)
Popusi kurac
preformuliši odjeb, mujo.
a cek, kad vidis da te cak i prof banuje na dan dva, jel razmisljas tako nekad kako i zasto je do toga doslo, u cemu gresis, sta mozes promeniti kod sebe, ukratno preispitujes li svoje postupke dobri moj totali
Ili i dalje spavaš na madracu kojeg je zapišao pacov?
Ovo je poprilično dobro:
Lugansky - Prokofiev Piano Concerto No. 2
Inače verovatno i najteži klavirski koncert uopšte. A i prilično trve muzika.
I treći klavirski koncert Prokofijeva je poprilično dobar:
Ovaj lik komponovao 555 melodija za telefon, prije nego što su izmišljene melodije za telefon. :D
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_solo_keyboard_sonatas_by_Domenico_Scarlatti
P.S. sve kompozicije traju oko 2-3 minuta u prosjeku, i sve se mogu pustiti direktno sa ove stranice na vikipediji.
Концерт за Аранхуез (шп. Concierto de Aranjuez) је најпознатије музичко дело за гитару и оркестар шпанског композитора Хоакина Родрига.
Хоакин Родриго је своје прво музичко дело за гитару и оркестар, Концерт за Аранхуез, компоновао 1939. године у Паризу, у напетим историјским околностима између последњих борби у Шпанском грађанском рату и предвечерја Другог светског рата.1 Инстументација концерта је јединствена, јер се ретко звук гитаре супротставља читавом оркестру. Упркос томе, звук гитаре се не утапа у оркестар, већ је истакнут током целог извођења. Премијерно је изведен 9. новембра 1940. године у Дворани каталонске музике (Palau de la Música Catalana) у Барселони. Гитаристу Рехина Саинца де ла Мазу пратио је Филхармонијски оркестар Барселоне, а на месту диригента је био Сезар Медноса Ласаље.
Nastavak: https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82_%D0%B7%D0%B0_%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%85%D1%83%D0%B5%D0%B7
Šostakovićeva 12. simfonija. Nepoznato djelo za mene, juče slušao prvi put. Odlično na prvu, danas opet slušam.