Evo jedna temа i o klasičnoj muzici. Okanimo se predrasuda (klasična muzika je za snobove, izvještačena, nerazumljiva, dosadna, prikladna samo za dan žalosti, bla, bla, bla), jer su one upravo to - PREDRASUDE i to potpuno pogrešne - i posvetimo malo pažnje ovome, nepravedno zapostavljenom žanru.
Rach i Luganski u kombinaciji...mmmmmm!
preslušao sam upravo sve delove, very disturbing
U slavu Klodu Debisiju, vrlo interesantan spoj ambijentalne muzike, DnB i naravno Debisija
najbolesnija kompozicija ikada...osecam se ko car i imam zelju da silujem
Evo moj doprinos, dodacu i ako neko voli dela na cembalu, imam neke dobre kompozicije
Ima li neko da se razumije u muziku onako bas, da mi malo opise ovu kompoziciju
da oplemenim malo virtuelni đulistan:
Nešto za sve ukuse:-)
kakav osecaj, kakve emocije
sta reci osim - BLUZ
Taj drugi stav Violinskog koncerta (kao, uostalom, i 99% sporih stavova kod Čajkovskog) me vazda prenese u neki svet ruskih bajki, Vasilise Prekrasne & co., zaista neponovljiva muzika...
Iz dosadašnjeg iskustva zaključujem da mi je Bize najbliži srcu.
Profe, daj nešto kompleksno, šareno, poliritmično, bogato harmonijom, po mogućstvu iz opusa nekog od opštepoznatih kompozitora
edit: mada, ne mora opštepoznati jebo sliku svoju
1. Epika, delo napisano u inat Staljinu, vredi poznavati. Mo'š u klipu interaktivno pratiti partituru:D
2. Simfonija 13, jedno od najkompleksnijih dela ikada napisanih, istinita priča o holokaustu nad Ješama u Ukrajini, ludilo od snimka, izvanredno izvođenje.
3. Wagner, šta reći za ovu besmtrnu numeru (inače, ne gotivim Riharda baš nešto, ali ova muzika je čista "boja", nema tonova)
Ovo delo ima neko hipnotičko i smirujuće delovanje na moj retardirani autistični mozak
Lepa muzika
Neko napravio spisak značajnih snimaka klasične muzike koji se mogu naći na YouTubu, sa linkovima:
sagnite se
Zamena za rusku himnu na OI u Tokiju. Bez zajebavanja. Klasik nad klasicima. Do jaja.
Srpski folklor pokazuje da ima nade za Srbiju, jer predstavlja vrhunac srpske narodne/visoke/svake umetnosti i kulture.
Neko se dosetio i te divne melodije odsvirao u maniru klasične muzike.
To je dokaz da Srbija spada u red autentičnih i relevantnih evropskih država.
Igrale se delije, Moravac / Sudjic / Simfonijski orkestar i Hor RTS / Ansambl Kolo
Žikino kolo / Pašona / Sudjic / Simfonijski orkestar RTS
Vranjanska svita / Sudjic / Simfonijski orkestar i Hor RTS / Kolo
Mozart - Requiem in D minor
Wolfgang Amadeus Mozart - Symphony No. 25 in G minor
Vivaldi: The Four Seasons (Spring, Summer, Autumn, Winter - full/complete)
Mocart - Leck mich im Arsch:
Betoven - Rage Over A Lost Penny:
Rage Over A Lost Penny: (komplet, bez animacije)
Dora Pejačević, simfonija u fis molu (oko 1917-1920)
Popusi kurac
preformuliši odjeb, mujo.
a cek, kad vidis da te cak i prof banuje na dan dva, jel razmisljas tako nekad kako i zasto je do toga doslo, u cemu gresis, sta mozes promeniti kod sebe, ukratno preispitujes li svoje postupke dobri moj totali
Ili i dalje spavaš na madracu kojeg je zapišao pacov?
Ovo je poprilično dobro:
Lugansky - Prokofiev Piano Concerto No. 2
Inače verovatno i najteži klavirski koncert uopšte. A i prilično trve muzika.
I treći klavirski koncert Prokofijeva je poprilično dobar:
Ovaj lik komponovao 555 melodija za telefon, prije nego što su izmišljene melodije za telefon. :D
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_solo_keyboard_sonatas_by_Domenico_Scarlatti
P.S. sve kompozicije traju oko 2-3 minuta u prosjeku, i sve se mogu pustiti direktno sa ove stranice na vikipediji.
Концерт за Аранхуез (шп. Concierto de Aranjuez) је најпознатије музичко дело за гитару и оркестар шпанског композитора Хоакина Родрига.
Хоакин Родриго је своје прво музичко дело за гитару и оркестар, Концерт за Аранхуез, компоновао 1939. године у Паризу, у напетим историјским околностима између последњих борби у Шпанском грађанском рату и предвечерја Другог светског рата.1 Инстументација концерта је јединствена, јер се ретко звук гитаре супротставља читавом оркестру. Упркос томе, звук гитаре се не утапа у оркестар, већ је истакнут током целог извођења. Премијерно је изведен 9. новембра 1940. године у Дворани каталонске музике (Palau de la Música Catalana) у Барселони. Гитаристу Рехина Саинца де ла Мазу пратио је Филхармонијски оркестар Барселоне, а на месту диригента је био Сезар Медноса Ласаље.
Nastavak: https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82_%D0%B7%D0%B0_%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%85%D1%83%D0%B5%D0%B7
Šostakovićeva 12. simfonija. Nepoznato djelo za mene, juče slušao prvi put. Odlično na prvu, danas opet slušam.