A-N-T-I-S-T-R-E-S T-H-R-E-A-D

Silikati

Čine najveći deo zemljine kore. Izgrađeni su od silicijuma i kiseonika. Grade osnove na koje se mogu vezivati brojni drugi elementi. Silicijum se u stenama nikada ne nalazi kao slobodan već i svoja najprostija jedinjenja gradi sa kiseonikom. Svaki jon silicijuma opkoljen je sa četiri jona kiseonika koji grade rogljeve. Ova osnovna ćelija je u obliku tetraedra. Svaki jon silicijuma ima četiri pozitivna naelektrisanja, a joni kiseonika imaju osam negativnih, te ovaj SiO4 tetraedar ima četiri slobodne negativne valence. Ove valence mogu biti nekompenzovane, te se na njih vezuju mnogi drugi elementi, a kompenzovane su u slučaju u kojem su dva tetraedra povezana jednim jonom kiseonika. U rešetci se određeni broj silicijumovih jona može zameniti aluminijomovim i ukoliko bar deset procenata ukupnog broja silicijumovih jona biva zamenjeno aluminijomovim, takvi silikati postaju alumosilikati. Pored toga, taj broj aluminijumovih jona nikako ne može preći 50% ukupnog broja silicijumovih.

Silikati se prema rasporedu tetraedara dele na:

Nezosilikate - kod kojih su pojedine grupe SiO4 povezane drugim jonima koji kompenzuju slobodne valence. Zbijene su im kristalne rešetke, pa ovi minerali imaju veliku tvrdinu, veliku specifičnu težinu i neizraženu cepljivost.
Sorosilkati - kod kojih su tetraedri povezani jonima kiseonika.
Ciklosilikati - kod kojih su tri, četiri ili šest tetraedara povezani u prstenove i ova grupa ima veliku tvrdinu i umerenu cepljivost.
Inosilikati - kod kojih su tetraedri povezani u lance ili trake. Cepljivost savršena, tvrdina umerena.
Filosilikati - koji grade ravan silicijsko kiseoničnih tetraedara. Imaju savršenu cepljivost i malu tvrdinu.
Tekstosilikati - kod kojih jedan jon kiseonika pripada dvema tetraedrima. Različita tvrdina, male specifične težine.

Tekstosilikati:
Kvarc (SiO2) - Jako bitan petrogeni mineral jer gradi 12% litosfere. Javlja se kako u nisko tako i u visokotemperaturnim modifikacijama. U visokotemperaturnim kristališe heksagonalno, a u niskotemperaturnim trigonalno. Idiohromatski je bezbojan, ali usled različitih primesa može biti u više boja (citrin - žuti, ametist - ljubičast, morion - crni...). Krt je, tvrdine 7, neravnog preloma, bez cepljivosti. Na površinama preloma je masnog sjaja, a na pljosnima staklastog. Otporan je na hemikalije, nagriza ga samo fluorovodonična kiselina. Fibrozni ili vlaknasti varijetet kvarca zove se kalcedon i ima vrlo slične fizičke osobine. Varijete koji je u fino obojenim trakama, koji se koristi kao ukrasni kamen, naziva se ahat.

Opal (SiO2 X nH20) - Mineral amorfnog kristalnog sistema što znači da se javlja u bubrežastim, grozdastim oblicima. Tvrdine je 5.5 do 6.5, školjastog preloma, nema cepljivosti, masnog sjaja i prozračan. Idiohromatski bezbojan do mlečno beo s tim što usled mnogobrojnih prirodnih pigmenata može biti u mnogim bojama, pa i šaren.

Grupa feldspata - Ovo je vrlo važna grupa jer upravo ona gradi oko 60% magmatskih, 30% metamornih i oko 10% sedimentnih stena. Što se hemijskih karakteristika tiče, feldspati su zapravo alumosilikati kalijuma, natrijuma i kalcijuma. Svaki od ovih elemenata gradi sopstveni mineral, te shodno tome imamo sledeće:
K20 X Al203 X 6SiO2 - Sanidin (kalijski feldspat)
Na20 X Al203 X 6SiO2 - Albit (natrijski feldspat)
CaO X Al203 X 2SiO2 - Anortit (kalcijski feldpsat)

Ipak, minerail se retko nalaze u ovako čistom obliku. Najčešće grade izomorfne smeše. Kalijski i natrijski feldspat u ograničenim, a natrijski i kalcijski u neograničnim količinima. Prema tome, prva grupa izomorfnih smeša se naziva alkalnim feldspatima, a druga plagioklasima. Svi feldspati kristališu monoklinično ili triklinično. Monoklinično kristališu visokotemperaturni alkalni feldpsati, a triklinično niskotemperaturni alkalni i plagioklasi.
Feldspati su tvrdi minerali, tvrdine 6 do 6.5. Staklasto su prozračni. Imaju jednu savršenu i jednu neizraženu cepljivost.

Језиво ми је да гледам Џека Николсона младог.

ne mos vise da se ne nerviras

Laku noć, moja mala maslino,
džaba sve, al' ja sam na te navik'o,
usnamaaaaa slanjkavooo,
al' stomaku nestvarno.

Magmatske stene

Grupa granita i riolita - Ovu grupu karakteriše visok sadržaj silicije (SiO2), povišen alkalije (K20, Na20) i nešto niži kalcije (CaO), magnezije (MgO) i gvožđa. Mineralni sastav grupe podrazumeva kvarc, kalijski feldspat (ortoklas ili albit), bojeni mineral i sporedne sastojke. Predstavnici grupe su graniti (kao intruzivne ili dubinske stene), pegmatiti i apliti (kao žične) i rioliti (kao izlivne).
Graniti - su dubinske stene zrnaste strukture i masivne, planparalelne, škriljave teksture. Izgrađene su od kvarca, alkalnog feldspata (ortoklasa ili albita) i bojenog minerala. Zemljišta koja donose raspadanjem su kisela, peskovita (zbog sadržaja kvarca), pa nisu naročito plodna.
Pegmatiti i apliti - su žične stene zrnaste strukture i masivne teksture. Mineralni sastav čine kvarc i alkalni feldspat uz minimalno učešće bojenih minerala. Zemljišta koja grade raspadnjem su vrlo slična granitskim.
Rioliti - su izlivne stene grupe koje karakteriše porfirska struktura i fluidalna tekstura. Mineralni sastav grade kvarc, alkalni feldspat (sanidin ili albit) i bojeni mineral. Daje ne naročito plodna zemljišta.

Grupa gradiorita, kvarcdiorita, kvarclatita i dacita - Ovu grupu karakteriše visok sadržaj silicije, nizak alkalije, povišen magnezije, kalcije i gvožđa. Mineralni sastav grupe podrazumeva kvarc, intermedijarni plagioklas, bojeni minerali, sporedni sastojci, a alkalnog feldspata nema ili je u minimalnim količinama.
Gradioriti - su dubinske stene grupe koje karakteriše zrnasta struktura i masivna, plaparalelna, škriljava tekstura. Mineralni sastav grade ortoklas, kvarc, intermedijarni plagiklas, bojeni mineral. Zemljišta koja daje su kao u granita.
Kvarcdioriti - su dubinske stene zrnaste strukture i masivne, škriljave, planparalelne teksture. Mineralni sastav podrazumeva intermedijarni plagioklas, bojeni mineral, a alkalnog feldspata nema ili je u minimalnim količinama. Zemljišta koja gradi ista su kao kod gradiorita, odnosno granita.
Kvarclatiti - su izlivne stene grupe i karakteriše ih porfirska struktura, kao i masivne, škriljava, planparalelna tekstura. Mineralni sastav podrazumeva kvarc, intermedijarni plagioklas, alkalni feldspat, bojeni mineral. Zemljišta kao kod granita.
Daciti - su izlivne stene grupe koje karakteriše porfirska struktura, fluidalna tekstura. Mineralni sastav je kao kod kvarcdiorita (intermedijarni plagioklas, kvarc, bojeni mineral). Zemljišta kao kod granita.

Grupa sijenita i trahita - Glavna karakteristika ove grupe je njena najveća razlika u odnosu na grupu granita. Ona podrazumeva nedostatak slobodnog kvarca, tj. njegovu pojavu samo u minimalnim količinama. Predstavnici su sijenit kao dubinska i trahit kao izlivna stena.
Sijeniti - su dubinske stene zrnaste strukture i masivne, škriljave, planparalelne teksture. Mineralni sastav podrazumeva alkalni feldspat, kvarc, bojeni mineral s tim što se kvarc može javiti u minimalnim količinama, ali ga često i nema. Zemljišta koja gradi vrlo su slična onim granitskim s tim što su ova nešto plodnija iz razloga što nema kvarca koji zemljište čini peskovitim.
Trahiti - su izlivne stene porfirske strukture, fluidalne teksture koje su izgrađene iz alkalnog feldspata i bojenog minerala. Kvarca nema. Zemljišta koja gradi su kao u sijenita, tj. granita, ali naravno, bez kvarca.

Grupa monconita, diorita, latita i andezita - Intermedijarni plagioklas je karakterističan za celu grupu uz alkalni feldspat.
Dioriti - su dubinske stene zrnaste strukture, masivne teksture. Izgrađene su od intermedijarnog plagioklasa i bojenog minerala. Zemljišta koja grade ista su kao kod granita, ali bez kvarca.
Latiti - su izlivne stene grupe. Struktura im je porfirska, tekstura fluidalna. Mineralni sastav čine intermedijarni plagioklas, sanidin i bojeni minerlai. Raspadnjem ne nastaju naročito plodna zemljišta.
Andeziti - su izlivne stene. Struktura porfirska, tekstura masivna ili fluidalna. Mineralni sastav grade intermedijarni plagioklas i bojeni minerali. Zemljišta umereno plodna.

Grupa gabra i bazalta - Ovu grupu karakteriše vrlo nizak sadržaj silicije, pa je karakteristična komponenta bazični plagioklas.
Gabro - dubinska stena zrnaste ili grubo ofitske strukture, a masivne teksture. Mineralni sastav podrazumeva bazični plagioklas i bojeni mineral. Zemljišta plodna.
Bazalt - izlivna stena porfirske strukture, a fluidalne teksture. Mineralni sastav podrazumeva monoklinični piroksen i bazični plagioklas. Često prisutan i olivin. Zemljišta koja gradi su plitka, skeletna, tamna i plodna.
Dijabaz - izlivna stena ofitske strukture, mandolaste ili masivne teksture. Grade je bazični plagioklas i bojeni mineral. Zemljište kao i kod drugih stena ove grupe - plodna.
Spiliti - izlivne submarinske stene, ofitske strukture, mandolaste teksture. Grade ih albit, hlorit, epidot, pa i piroksen.
Grupa peridotita - zrnaste strukture, masivne teksture, izgrađene od olivina, rombičnog i monokliničnog piroksena. Grade plitka i neproduktivna zemljišta.