Резервни скроб у кртолама кромпира (solanum tuberosum)
Пластиди су ћелијске органеле карактеристичне искључиво за биљне ћелије. Леукопласти су пластиди без боје који се налазе у органима за магационирање резервних материја, семену, плоду и подземним органима.
Приликом фотосинтезе, биљка ствара велике количине органске материје у облику примарног (асимилационог) скроба који се гомила у хлоропластима. Међутим, претерано гомилање успорава фотосинтезу и биљка помоћу фермента дијастазе трансформише примарни скроб у шећерни раствор који се путем дифузног пада шаље у друге делове биљке из листа. Према разлици у концентрацији шећерног раствора на крају у тачкама дифузног пада, биљка шећерни раствор поново трансформише у скроб, затим тај скроб поново у шећерни раствор и најзад, још једном, шећерни раствор у скроб који се коначно гомила у пластидима амилопластима. Приликом формирања скробног зрна, прво се јавља скробно језгро, па око њега одговарајући омотачи или слојеви. Веће количине скроба стварају се током ноћи, те су дневна скробна зрна ужа, светлија и компактнија. Према сложености, разликујемо три типа скробног зрна. Просто, полусложено и сложено. Код простог скробног зрна језгро се формира ближе једном крају, а око њега светлији и тамнији слојеви. Уколико су два скробна зрна у истом пластиду и притом се додирну крајевима, аутоматски престаје њихов раст и ако имају различите центре формирања и различите слојеве у питању је полусложено зрно, а ако имају заједничке слојеве представљају сложено скробно зрно. Количина скроба у кромпиру износи око 30%, а у пшеници 70%.