U dokazivanju postojanja ili nepostojanja nečega nikako ne treba praviti cirkularne definicije. Ovo poslednje: zašto Bog ne postoji - pa zato što ne postoji jednorog, bog, itd. Malo škripi. To jest - zašto ne postoji? Zato što ne postoji.…
U pravu si, ja ne verujem u pisaću mašinu, jer su nju ljudi izmislili. Razmisli: da li nešto do čega su ljudi došli svojim mozganjem, izmišljajući, predstavlja nešto što bi stvarno moglo da postoji, ili ne. Pa bila to pisaća mašina ili…
Pa to ti je to, kad neko izmišlja bajke kao objašnjenje, onda za objašnjenje bajki treba još bajki, a ne fakata.
Uzmeš, otvoriš, pa fiksiraš prvi red, i onda očima sleva nadesno, okreneš stranu kad stigneš do kraja iste. Ali da, to je samo tehnički, u suštini shvatam šta pišeš, skoro je nemoguće čitati, ne znam šta bih odgovorio.
A uostalom, ko sam da sudim. Kome legne, super. Ja sam izdrilovan da se malo više mučim.
Ma u stvari nije štetno, lupam i ja, može da bude korisno nekome ko je zainteresovan, na početku, čisto malo da približi, ali ima ljudi koji se tu zaustave, koriste knjige tog tipa kao Philosophy for dummies.
Nemam problema sa prihvatanjem budizma, nemam problema sa prihvatanjem hrišćanstva, al ajd da se ne zajebavamo na ovakav način. Ovo je meni plitko, oprosti ako te vređam.
Ako hoćeš, sutra baš da pišem što mislim da se to dvoje ne može pomiriti, mada i nebitno, ko hoće da zna, taj će se i bez čitanja na Vukajliji snaći. Bitno je samo znati da takvi eklektičari, i ako čovek nešto pokupi od njih, nisu mudrost…
E, baš sad je kasno, nemam volje da ulazim u diskusiju, ali pomiriti budizam i hrišćanstvo, to je tolika mentalna akrobacija da ne mogu da progutam. Suviše, brate, ako se ne iskrivljuje suština budizma i hrišćanstva.
Mislim, ne mogu ja to da smućkam u glavi, budizam i hrišćanstvo.
Malo je zapadnjačko-istočnjački, da se čovek upita koliko je iskren, ali ok. A ako ti je objašnjena suština života, čestitam, čoveče, prvi si koga sam upoznao!
Zaista Belu Hamvaša treba čitati, čovek je neverovatan. Ali uglavnom nisu to romani, već eseji, rasprave, filozofski tekstovi. Uglavnom nije beletristika ono što sam ja čitao. Ima roman koji se spremam da čitam, Karneval, ko zna kako će to…
Čitao sam Čovek koji je bio četvrtak, šta znam, mestimično dopadljiva knjiga, zanimljivo mi bilo ono sa identitetima anarhista, i ludilo na kraju. Doduše malo konfuzna knjiga, ne znam. Mislio sam posle da počnem da jurimo onog njegovog oca…
Level 5 vegani ne jedu ništa što ima senku.
Ti to ozbiljno?
E, a baš sam čitao intervju sa tim Sorokinom, pitali ga novinari kako ima srce i dušu da bude toliko surov prema svojim likovima, a on rekao, kao: jeste vi normalni, pa to nisu zaista ljudi, to su samo slova na papiru. labokv, ako ga nisi…
Ali, baćuška moj, čitaj ti Sorokina, to je ludilo. Surovo je, dobro je, zahtevno je i šamara te dok čitaš. Samo, uzmi neka ranija dela, recimo Plavo salo ili Trideseta Marinina ljubav, sad je malo oronuo, to jest nije oronuo, Dan opričnika…
Ja mogu samo da ti kažem šta se meni najviše svidelo, Život insekata i Čapajev i praznina, ali dobar je on svuda, samo smara u Omon Ra i Šlemu užasa.
Klanedi, zaboravljeni velikan.
Nema ptoblema, i ja bih se možda izblamirao. Samo sam sad u pokretu, pa ne znam da li odmah pišem, zavisi koliko...
