"мало ћеш се спрдати" Већ могу да замислим следећу сцену: Младалачки хостел надомак Берлина. Велика просторија у поткровљу са белим таблама, маркерима, и великим папирима, одише масним телесним соковима након целодневне сесије…
У паралелном универзуму свеци тетовирају Нешову гајбу на леђима. Сад бих окачио слику тога у маниру пређашњих, али немам фотографију његове куће. Кад год ме је водио код себе, био је мрак :(
Читам ово изнад што је краислер написао и гледам девојчицу са његовог аватара. Осетим интензивну тугу и како ово моје срце, холестеролом закрчено и салом оковано, упумпава 2-3 откуцаја у мали пенис, и како дотични благо бубри. Зашто ја још…
On: "Gdje si?" Ona: "U bolnici" On: "Šta si sad napravila?" Ona: ''Prerezala vene zbog tebe" On: "Znači uzela si žilet i prerezala vene?" Ona: "Da" On: "Vene znaš rezati sa žiletom a pazuhe i noge ne znaš obrijati, jel...?
Када јалов мушкарац поједе овај колач, постаје плодан, али сва деца му носе Нешов ДНК. - И Бох рече: Раширићу се, и настанићу земљу. (13:53 Посланица Младеновчанима)
Пошто је био донор органа, искористили су му кожу за збрињавање пацијената са тешким опекотинама. Сад неки клинац који је случајно преврнуо шерпу са кипућим виршлама на себе, има манастир на сред чела.