Žena prži mužu jaja za doručak. Odjednom muž uleti u kuhinju: “Pazi. PAZI!! Stavi još malo ulja! Oh, Bože! Pečeš ih previše istovremeno. PREVIŠE! Okreni ih! SAD IH OKRENI! Treba još ulja. Joj! GDE ćemo naći JOŠ ULJA? ZALEPIĆE se!! Pazi……
Шта да се деси коју пичку материну?! :) Ви'ш фино чељаде, фино ђуска, све радост весеље, ово оно. Елементарне ствари. Јес' ти икад био срећан што си жив? Ова треба зрачи позитивом, то је пренијела на мене, па контам и на вас ће. 'Бем ли…
Све изгледа дјечије, наивно и усуђујем се да кажем - баш лијепо и пријатно. Све док се не дође до последњих пар реченица, гдје посебно последња значи баш ово што рече Денисх. Ја нисам пао са столице к'о што је кромпир, ал' је био збљув.
Јес' вала, од Бања Луке до Трна уз аутопут има брука тих села, сеоцета и засеока :) Не знам како поред нас живих шпанци имају онај израз ''шпанско село''. Комотно можемо преузети примат.