Ишчашио ногу и раме сјебао на концерту ХП-а. Ставио бих ово у ону тему за хваљење, ал' не могу тамо да постујем, неки баг јебем ли га. И најсмјешнија ријеч ми је ДОЦКАН, ал' не могу да нађем ону тему за најсмјешнију ријеч. ДОЦКАН МАРКО НА…
Нису проблем клинци који имају опрему и знају да је користе. Свака част, наравно. Иначе на фотографију гледам као на хоби, тако да не упоређујем свој рад са било чијим, нити имам високо мишљење о истом, тако да ми није проблем да кажем да…
Никад ми није био јасан тај трип. Па знам за масу цура с тим изговором да се трпају због недостатка очинске љубави. Који курац? Да им је отац ту и жив, он би им мето? И што ја не налетим на неку такву да оће да се они стално?
А оно, шта знам, има овога кроз Пг да се види сваки дан... Волио бих некад да попричам с оваквом цуром, чисто да видим зна ли да каже нешто осим "Максе јадан".
Колико клинаца има Кеноне и Никоне, а све што раде су "фотке" за фејс, портрети из увијек истог угла, из оног гдје добро изгледају... Стварно ми дође да вриштим кад видим те крелце шта праве, а какву опрему имају. Тај рад.
Неће баш свака будалетина моћи да приушти ово, имам осјећај. :) У сваком случају, волио бих да испробам овај апарат негјде, чисто да видим шта све може. Али, реално, да имам пара... знам шта бих купио. Ово свакако не. :)
Ја сам гледао с ове "технолошке" стране, јер мене одушеве такве ствари. Али гледано са умјетничке стране, претпостављам да је лоше. Сад сам баш причао са другарицом о томе. Губи се чар, и та магија хватања савршеног тренутка. Али добро,…
Први постер који сам окачио у собу је био постер Мијатовића. Онај период квалификација за свјетско '98, у оном нашем плавом дресу, са уредно зализаном косом у неком продору. Испред школе су се продавали његов, Југовићев и Савићевићев…
Кад сам се први пут напијо од лозе (шатро домаће, квалитетне) повраћао то вече једно 6-7 пута, а онда ујутро од 6 до 1-2 поподне, сваких 10-15 минута у просјеку.