Прије пар дана спустим се у подрум да наложим ватру, и утом наилази један мој шестогодишњи другар из комшилука, Филип. Филип је јако чест гост мога дома, један јако специфичан гост, јер долази код мене да би играо игрице, при чему испразни…
Није да ме нервира ал ме више нервира него што ме не нервира, добро, нервира ме; нервирају ме ови што отежу обичну причу до изнемоглости. Има пар вечери од тога, дође од друга друг, прикључи се кругу и упознаје се он са тим неким друштвом,…
Мада и то све зависи од онога шта ти уствари желиш да прочиташ, исто као са музиком, као и са филмом. Јебига, некад ти се гледа Нотбук, некад ти се слуша Бајага, шташ, све је до момента и шташ.
Поента је у неједењу пуно гована кад пишеш, и ту нема пуно филозофије - кога уопште боли курац за атрибутом, детаљним описом и епитетима, ако они не дају ништа на акцији; дај човјеку податке и дај му акцију и ојебаћеш текстом/књигом.
Па не може ти нико рећи како би могла радња даље да се развија ако не зна о чему заправо пишеш. Ја ви ово наставио овако: , и када је та замишљена нит, односно више конац него нит почела да пуца, подно сртме падине зачуо се јецај, један па…
Pričao mi je jedan putopisac o Samsari i o Varanasiju, gradu u kojem Indijac dolazi da bi čekao smrt. Neki, kaže, sjede pored rijeke i čekaju smrt po dvadeset godina. Onda, kada neko tu umre, a to najčešće biva od starosti, njegovo tijelo…
Заминљив прилог чекању дванаестог Априла. Поред тога што су у ових пола сата приказани градови у којима се снима пета сезона, као и дјелић посла који стоји иза тих 16x9, мени су за око запале двије ствари: прва је прича о дванаест дана…
Celte, ajde samo šutni print tačne lokacije gdje se ta opcija nalazi, ako imaš Ajfon. Nikako ne mogu pronaći to, a imam taj problem lol uključuje mi se mjut kad prislonim telefon, pardon, Ajfon na uho i onda neko vrijeme pričam u prazno.…