Efekat stada

Šta mislite o "efektu stada" kao fenomenu prisutnom u ljudskoj civilizaciji? O ljudskoj dilemi da li se ponašati onako kao i svi drugi iako oni to možda vide od ovna predvodnika ili slediti svoje instikte i biti svoj? U kojim situacijama opravdavate stapanje sa drugima, u kojim situacijama je po vama potrebno biti svoj? Koje efekte stada opravdavate, a koji vam smetaju?

P.S. Lemaja i ja smo došli na ideju da otvorimo ovu temu i razmenimo mišljenja o tome. Ovo je prva tema koju ovde otvaram, nadam se da je ovaj uvodni postu u onoj formi u kojoj bi trebalo da bude :-)

Stado opravdavam tek kad sam osetila na sopstvenoj koži kako rogata stoka zna da bode i kako snažno udara kopitom. Razlog : bila sam "svoja" (istrčah iz gomile) pa sam se sada prihvatila lou profajl nastupa u komunikaciji. Lakše mi je da opstanem. Radi se o atmosferi na mom radnom mestu.

Stada se ne prihvatam u drugim okolnostima, tu i tamo su me ritnuli-nekad se udaljim, nekad uzvratim. Ta pozicija jako prija. Posle nekog vremena (ili možda je iskustvo u pitanju) shvatila sam ima još "vanstadnih". Srećom. Srećom ih nema mnogo pa se ne formira novo stado.

Pristup je individualan. Stado je bezbedno, a ima nas raznih.

"O ljudskoj dilemi da li se ponašati onako kao i svi drugi iako oni to možda vide od ovna predvodnika ili slediti svoje instikte i biti svoj?"
Bezanje u stado jeste instinktivna reakcija.

Nije problem u stadu. Problem je u vukovima. I ovcama.

bolje živeti 5 minuta kao čovek, nego 50 godina kao miš!

"Bezanje u stado jeste instinktivna reakcija."
u masi je najsigurnije. tu si samo jedan u nizu.
ali problem nije u vukovima ili bilo kome drugom - nama srbima je uvek neko drugi kriv, problem je u nama samima.

meni se na ovu temu nameće nekoliko pitanja, a jedno od njih je i da li je potreba "ustadljivanja" prirodna, ili društveno uslovljena? tj. urođeno ili stečeno.
za razliku od majav, većina ljudi se nesvesno priklanja stadu. ako je to svesno doneta odluka, nakon kritičkog posmatranja situacije, onda je to donekle okej. meni smetaju ljudi koji su se nerazmišljajući priklonili stadu, postali samo jedan broj i deo bezlične mase, ali su prilično glasni kada kukaju i žale se da kako ih svi odreda jebu i kako se osećaju da su im uskraćena prava. ja ih uvek pitam "dobro, a šta si ti uradio da zaslužiš bilo kakva prava? da li si ikad u životu makar pokušao da se izboriš za nešto, bilo šta. zašto bi bilo koga bilo briga za tebe i tvoje probleme, ti si samo jedan u nizu, niko i ništa. džabe živiš, trošiš vazduh." (ovde obično polude i jedini protiv-argument im je da mi opsuju sve odreda)

biti svoj podrazumeva borbu koja je često borba protiv vetrenjača. zato treba svoje bitke mudro birati.

@majav: isti problem kod mene na poslu (na svim poslovima na kojima sam radila, zapravo). ali, za mene, nije rešenje da ćutim i pokrivam se ušima, već da naučim kako da budem diplomatična, tj. da im majku majčinu na finjaka, i da uspešno izdejstvijem ono za šta se borim... još nisam sasvim naučila, but i'm getting there...

Раније ме је јако нервирало што штрчим, али сам временом научио да уживам у томе. Кад боље размислим, углавном се дружим са људима који, на овај или онај начин, исто тако штрче, па ми лепо.

А ефекат стада ћу да искористим једног дана у сопствену корист. Лакше је манипулисати стадом, него појединцима који се издвајају. :)

Što se mene tiče, kao što je malopre navedeno, ljudi pokušavaju da budu deo stada jer se plaše da budu odbačeni. Po meni je biti svoj i izaci iz stada potez koji je odraz hrabosti i samopouzdanja. Kao što je rekao Džimi, stado je lako za kontrolu, samo je važno prepoznati stado i ovna predvodnika i sve ostalo je lakše. Ja sam se ranije instiktivno priključivao stadu, a sada se trudim da budem sve više svoj, i u tome zaista uspevam, samo ne znam da li me posmatraju kao crnu ovcu ili ovna predvodnika ili nešto treće. Ali mi se sviđa to što se razlikujem i što nisam kao drugi.

Ma u eri masovne demokratije, svi smo mi deo stada, ma kolko teli da se razlikujemo...negde jesi, a negde nisi ovca, ako pa nikad nisi ovca, onda si vuk samotnjak ko onaj gandor što juri onu nirdalu.

wlex, jel ovo nešto na temu bankarstva, ono kad jedan povuče, onda svi ostali povlače u strahu depozite?

za gospodu sa vlasti svi smo mi samo jedna obična rulja, iako svako od nas misli da je na neki način poseban..
i, šta fali ovčicama :)
http://forum.krstarica.com/customavatars/avatar145519_68.gif

тако је ђаволице!!!!!

што би рекли они амери на оним алкохоличарким анти догађајима:

"Ја сам припадник,стада и свјестан сам тога" и ја бих додао још и " поносим се са тим" ;)

@vlajko, jeste, inspiracija za defku i temu jeste na osnovu te teme iz bankarstva, ali sam kod te teme poceo da razmisljam i o drugim aspektima ponasanja ljudi poput ovaca, i shvatio koliko mi svesno ili nesvesno moramo da budemo ovce da ne bismo bili odbaceni.

mislis...da ne bi smo bili odbaceni :)

ma to stoji...hteo sam samo da potvrdim ovo za bankarstvo...

hvala, ispravio sam :-)

Definisao ja jos odavno ovo:
drustveno prihvatljivo ponasanje

http://vukajlija.com/drustveno-prihvatljivo-ponasanje
procitao odavno
stavio u omiljene odavno
vezano za isti fenomen, ali definisano sa razlicitog aspekta
:-)

"dobro, a šta si ti uradio da zaslužiš bilo kakva prava? da li si ikad u životu makar pokušao da se izboriš za nešto, bilo šta. zašto bi bilo koga bilo briga za tebe i tvoje probleme, ti si samo jedan u nizu, niko i ništa. džabe živiš, trošiš vazduh."

@Lemaja
Pojedinac ne može apsolutno ništa da uradi...
To je fenomen pukovnika ili pokojnika. Ako pokrene neki revolt zbog koga će iza njega stati 3000 ljudi, on je heroj. Ukoliko mu ne uspe (99% slučajeva), progutaće ga mrak... kao što je progutao Stambolića ili Ćuruviju.
Najbolje je spontano i latentno dogovoriti se sa nekolicinom istomišljenika, i pokrenuti iskru, koja će prerasti u Londoski požar iz 1666. Pre svega toga potrebno je detaljno i bogato pripremiti argumente, da umeš da odgovoriš kada te pitaju "šta hoćeš" i "zašto ovo radiš".
Sve to je OGROMAN posao, koji sa sobom nosi veliku odgovornost, strpljenje i zahteva enormnu mentalnu snagu u smislu istrajnosti.
Eto, to je odgovor zašto taj neko ništa ne učini... ljudima je ostalo samo da kukaju i prihvate činjenicu da su deo pokvarenog, korumpiranog sistema. Potreban je istinski vođa, koji će ako pobedi znati da vlada, a ako izgibi, umeti da na dostojanstven način prihvati poraz...

Drugim rečima da bude dostojanstveno sahranjen....