Zaboravio sam, sto se tice Mollys Game da kazem, nije losa ni paralela sa Dzojsovim Uliksom. Ne zbog toga sto se glavni lik stvarno zove Moli Blum, kao u knjizi, nego zbog nacina naracije koji je Sorkin odabrao. Poslednje poglavlje je Dzojs dodelio Moli Blum, razmisljanje iz njene perspektive, i to je u stvari najduza recenica u knjizevnosti, bez interpunkcijskih znakova (da docara nacin kako zene razmisljaju, sto je on point). Isto tako u filmu, naracija ide tecno, ubrzano, sa prekidima bas gde je moralo (inace bi bilo i naporno za gledati), tako da je to mali omaz knjizi, sto je lepo od Sorkina.
Bravo! Pokazao je tu Sorkin da je mnogo više od holivudskog entertejnment scenariste. I ja volim Uliksa, divna iako mnogo kompleksna knjiga.
