Mene iskreno nervira to što rokeri sebe uzdižu samo zbog toga što su manjina i što udaraju neku kontru mejnstrimu. Ja lično više volim rok muziku, čak i ponešto od metala, od onoga što je danas mejnstrim, ali je to samo zbog činjenice da mi se ta muzika više sviđa, a ne zbog udaranja kontre. Donekle se slažem s pirom da je određeni rok i dalje mejnstrim, ili bar na granici mejnstrima, U2 na primer, pa i RHCP. I nisam od onih koji će reći da su U2 i RHCP levati samo zbog toga što su mejnstrim. Ja obe grupe gotivim, pogotovo RHCP, i mislim da imaju kvalitetnu muziku. A dal njih slušaju svi ili samo ja, to me zaboli, mada bolje bi bilo da su slušaniji, jer bi tad mogao sa većim brojem ljudi o tome komentarisati i zajednički uživati u muzici.
Inače volim mjesta gdje se pušta alternativa. U Banja Luci se otvorilo jedno takvo mjesto, to je DFK (Demofest Klub). Tu su ljudi opušteniji nego po kojekakvim fensi mjestima, a pritome nisu pretjerano nafurani, kao što često zna biti slučaj na čistim metal svirkama. A isto tako sam volio upasti na metal veče u Music Hall, i tamo svi brate obučeni u crno, a ja dođem u nekoj košulji (ali normalna, ne neke roze fensi varijante, već najobičnija koša casual stil, karirana i neke farmerke isto ništa specijalno) i najnormalnije uživam u toj muzici, čak se i uključim u šutke sa njima po podijumu iskačem se, sve super, i nikad nisam primjetio da me je neko mrko gledao zbog te košulje, a ni ja njih mrko ne gledam zbog crnih dukseva, majica i sl. Ja kad bi se obukao onako kao oni to bi bio teški pozeraj s moje strane. A to je zato što da bi se čovjek tako nosio mora prihvatiti u potpunosti rok ideologiju, ili je u suprotnom pozer. A ja pošto vazda imam neku svoju ličnu filozofiju i nisam sklon prilagođavanju te svoje lične ideologije i filozofije muzici koju slušam, stoga i neću tako da se oblačim, iako jako volim dobru rok svirku.
Dakle volim rok, možda više od bilo kog drugog muzičkog žanra, ali nisam roker, niti bilo kakav drugi -er ili -ac.
Što se muziče u globalu tiče, volim muziku, poštujem sve žanrove (izuzev jako malog broja žanrova), smatram da u svakom žanru ima kvalitetnih pjesama, ali muzika nikada nije bila presudan dio mog identiteta.
Moji omiljeni žanrovi: rok (old school, tipa Bitlsa, psiholdelični rok, zatim alternativa, akustični rok, hard rok, i nešto vrlo malo metala), klasična muzika, nešto malo elektronike (mada ne ovaj haus što se uglavnom pušta po klubovima), zatim latino ritmovi, nisam dovoljno istražio džez i bluz, ali mi leže i jako ih poštujem kao žanrove, tako da ako ima nekih džezera i bluzera da mi neštao preporuče biću zahvalan.
Dakle u suštini slušam muziku radi uživanja i kvaliteta, a ne radi iskazivanja stava i smatram da se određeni stav može na mnogo bolji način iskazati nego nošenjem crnih majica, puštanjem kose i brade (a i sam često imam bradu :)) mrzi me da se brijem) i cijepanjem dvolitre u parkiću da bi ispao neki buntovnik, kurac-palac.
Slično kao što je pank sam sebe uništio, tako mislim da i je i svaka druga preradikalna ideologija osuđena na propast, zato treba udarati kontru lošim stvarima u društvu, ali na finjaka, a ne na tako naivan i djetinjast način.
