Kao prvo, ti znaš da sam ja za ulazak u EU, i za saradnju i sa Istokom, ali i sa Zapadom.
Znaš da gotivim onog profesora "soroševca", i da u mnogim stvarima dijelim s njim razmišljanja.
E sad, da u studentskom pokretu ima par elemenata koji malo "mirišu" na Sorošluk ima. Meni to generalno uglavnom ne smeta, dok god se znaju neke crvene linije. I ja sam za demokratičnije društvo i uređeniji sistem po ugledu na evropske zemlje. I ja sam protiv širenja mržnje i primitivnog nacionalizma (koji se značajno razlikuje od pametne i odgovorne borbe za nacionalne interese), i trovanja koje svakodnevno izvodi Informer.
Dakle ja sam se u nekim stvarima slažem čak i sa Sorošem.
Međutim, ako bi taj Sorošev paket, uključivao puštanje niz vodu Republike Srpske, uvođenje sankcija Rusiji, priznavanje Kosova, napad na crkvu, naravno da bi se pobunio protiv toga i bio protiv. Dok god to podrazumijeva samo neku demokratizaciju, sprovođenje nekih zdravih reformi, borbu protiv korupcije, za slobodu medija, za regionalno pomirenje i saradnju itd... ja to isto podržavam. Po pitanju gay parade sam neutralan. Ja se lično ne bi tu zalagao ni da se pusti ni da se zabrani, ne petljam se u to. Ono protiv čega bi se borio je da se od toga pravi nacionalni slučaj od mjesec dana na TV-u i da na televizijama plaše narod pederima kako oni ruše našu porodicu, kako je to atak na naš način života, itd... Brate iskulirajte malo. Ili pustite, ili zabranite, nemojte na širenju mržnje prema nekoj grupi ljudi da uzimate političke poene od napaćenog naroda koji traži unutrašnjeg ili spoljnog neprijatelja da bude krivac što mu loše ide u životu.
Sad, postoji razlika između samonicijativne demokratizacije i približavanja EU, što ja lično podržavam, i toga kad to neko spolja nameće i gura.
Ako neko to spolja jako gura, čak i ja, koji dosta od tih agendi i sam podržavam (s onim izuzecima koje sam naveo), moram pokazati dozu skepse prema tome i zapitati se ko to radi, zašto, i šta su im pravi interesi.
Konkretno u ovom sad slučaju studentskih protesta, imam jednu teoriju, koji bi mogli biti interesi recimo "Soroša" (ne bukvalno njega, nego svih tih sličnih struktura), da baš sad recimo podrže studente. Teorija glasi ovako:
U Americi je došao na vlast Tramp, u Evropi jača desnica u sve većem broju država, a Rusija je sve bliža pobjedi u Ukrajini. Takođe čini se da EU slabi... (iako onaj moj profa to opovrgava, ali dosta ljudi primjeti ipak neko slabljenje). U takvoj geopolitičkoj situacij, postoje solidni izgledi, da Srbija, koji ni prije nije bila nešto pre entuzijastična po pitanju evropskog puta, odluči da od njega skroz odustane, i da se preorijentiše ka Rusiji, Kini, Briksu, i generalno istoku. Pošto Srbija ipak nije baš neka premalena zemlja i na strateški je značajnoj lokaciji na Balkanu, Zapad to pokušava da spriječi. Da ne dozvole da Srbija skroz padne u istočnu sferu uticaja. Kako to mogu postići? Tako što će zamijeniti Vučića nekom više proevropskom opcijom. Ranije od toga nije prijetila tolika opasnost jer je EU bila jača, Rusija dalje od pobjede, Ameri su jače sarađivali sa EU, a bili oštriji prema Rusiji, i prosto su prilike bile takve, da smo mi morali, htjeli ne htjeli sarađivati više sa Zapadom. A to se značajno promijenilo otkako je Tramp ponovo na vlasti. Mi sad recimo možemo biti sa Amerima (tj. Trampom) i Rusima, a protiv EU... I to je moguće.
Interesantno je to da su protesti počeli otprilike taman onda kad je Tramp izabran. On je pobijedio na izborima 5. novembra. Taman tad su krenuli i protesti.
Naravno, proteste je izazvao pad nadstrešnice, a ne Trampova pobjeda.
Ali možda je činjenica da je baš tad i Tramp pobijedio, motivisalo neke na Zapadu da što više podrže proteste jer su se prepali da će se Srbija baš dosta udaljiti od zapada u takvoj geopolitičkoj situaciji.
Sad, postavlja se takođe pitanje, šta je nama bolje?
Da li možda treba da tumačimo znakove vremena, i da na vrijeme uvidimo promjeno odnosa snaga u svijetu, i da stvarno možda krenemo ka Briksu, a zajebemo EU priču?
Ako bi nam to strateški bilo bolje, onda bi ti studentski protesti radili kontra nacionalnih interesa (pod uslovom da nas oni približe EU).
A ako je, ipak, uprkos tim geopolitičkim promjenama, ipak, za nas EU strateški bolji izbor, jer je još uvijek dovoljno jaka, i neće tako lako propasti, i baštini neke vrijednosti koje treba podražavati (ne mislim na gej gluposti, već vladavinu prava, demokratiju, transparentnost, itd...) onda bi odustajanje od EU puta, bio strateški promašaj, i to bi značilo da smo se prelako zanijeli nekom kao promjenom, koja možda nije toliko duboka kao što se čini.
Ali je sad zaista teško biti pametan šta je strateški bolje opredjeljenje.
Sad znam, Cara će reći suverenizam... Sarađuj sa svima, ne liži dupe nikome. OK. Može i to. Mada nisam siguran koliko je izvodljivo i da li bi bilo optimalno. Možda je suverenizam samo novi termin za "sjedenje na dvije stolice"... Mada dosad nam je to dobro išlo, još od Tita. On je taj recept davno smislio. Možda to i jest najbolje...
Ali zaista ne mogu reći od te tri opcije (EU, Brics ili suverenizam) koja je najbolja, baš je teško pitanje i nema lakog odgovora.
Ono što mogu reći je da ako Zapad / Soroš i kompanija podržavaju studente, vjerovatno to rade iz razloga koji sam naveo.
Što se Vučića tiče on je takođe sarađivao sa njima, ali više u biznisu nego u politici. Dao je resurse, rudnike, spreman je da kopa litijum, pravi dilove sa svima, ali mu je politika, van ekonomskog dijela, prilično daleko od politike EU, i možda i zato neki dijelovi zapada misle da ga treba zamijeniti. (A kontaju da što se tiče biznis dilova, ko god dođe mjesto njega, nastaviće sve isto s njima da radi, ali im možda da više i politički)
