Yeahdno od prvih, mozhda i prVO secanje iz zhiVOta. Naime, svaki Srbin mora da zna gde yeah bio kad je pochela oluja 1995. i gde yeah bio kad yeah Mijat pogodio prechku 3 godine kasnije.
Ja sam bio u dnevnoj sobi. Tata yeah menjao tapete, a ja sam, kad sam to video, hteo da prodjem kroz zatVOrena vrata.
Kakvi su vashi utisci?
na moru u baru, susanj je bio u pitanju tacnije
Bila bi ovo ok tema, da je nisi ti otvorio.
Igrao se zmurke po kuci
Na ratistu
NA DUZNOSTI, MAMU TI JEBEM
U stranci, gledao utakmicu sa kolegama iz sps-a, pio se burbon, naravno.
Prvih deset minuta tekme kod komsije preko puta, bilo mi cudno sto pise LES PAYS-BAS a ne holandija, france 98 je kompletna grafika bila na francuskom. Onda prvo poluvreme kod kuce kad je dao gol Bergkamp. Pa drugo poluvreme kod rođaka, Komljenović gol, Mijat prečka, Davids gol. Teča i ćale bili utučeni, ja ne pamtim tugu neku preteranu. 10 godina jbg.
Ali pamtim da sam iz nekog razloga kad je bilo finale Brazil-Francuska dobio jak osecaj da cu da umrem i da cemo svi umreti, dobio prejaku mucninu i znojio se, verovatno moje prvo razmisljanje o smrti. jako čudno, sećanja naviru, jeo sam suvo meso to veče. Jebati ljudski mozak i podsvest
Ne sjećam se. Nismo tad ni imali TV, posleratno, sirotinja, jbg.
bio klinac, ložili se mnogo na fudbal kao deca. pamtim to. kad je tresnula prečka u tom trenutku i meni iz glave izbilo praćenje fudbala i navijanje za zvezdu i čekanje NBA nadigravanja do duboko u noć.. sve se izgubilo. Onda bombardovanje, skloništa, kod deke na selu pobegli jeli keksa zadrobljenog i mleko. On preračunao koliko smo mogli za taj keks kupit brašna. kriza je jbg gledalo se što više kalorija izvući iz što manje novca. lizao kosu na razdeljak ko mijat neko vreme, možda je iz solidarnosti ko ga zna, ali sam ga namrzao iz dna duše. da je samo malo slabije šutnuo, maaaalkice niže.. možda bi sve bilo drugačije, ne bi bilo bombardovanja, ne bi bilo štekanja keksa i mleka..
ubiše i đinđića posle. to je već bilo znači ono.. dno.
ta konkretno utakmica mi je izblijedila iz sjećanja, al se zato dobro sjećam 1995. i evropskog u košarci... finale s Litvanijom, Đorđevićevih 9 trica, Obradovićeve trice, Sabonisovo plakanje, Hrvati i bježanje sa postolja, doček ispred gradske skupštine i Tomašević kako pjeva "večeras se Tuđman peče"... i cijela ta luda atmosfera prvog nastupa nakon ukidanja sportskih sanckija, i koliko smo samo bili dominantni na cijelom prvenstvu.
Ja bio u Beogradu, s ujakom gledao... on živac skako dero se, psovo... nerviro se... Al na kraju dobro bi, kad smo pobijedili...