Kretensko pitanje, al jebiga, a i popio sam malo, pa mi se prašta...
jel osjećate neku prazninu kad ne konzumirate nikakve kulturne proizvode (i ovo je kretenska konstrukcija) - mislim, knjige, filmove, serije, whatever.
Ja sam ušao u takav period u poslednje 2 ipo godine kako sam kreno raditi. I jebi ga, na poslu trka frka, naučio bruku stvari, stres svaki dan... al ne ostane dovoljno energije za nešto drugo.
Odeš na kafu, na pivo, malo izblejiš na netu, i utom prođe dan.
Nerviraš se oko posla, ili kao što je kod mene slučaj gledaš neke još vještine da razviješ, ne bi li nekako napredovao, jer ono gdje si sad, ne vidiš kao neko definitivno rješenje. I ako nastaviš s istim poslom, istom firmom, istom putanjom "karijere", opet ti trebaju neke vještine koje pokušavaš naučiti u ono malo slobodnog vremena što imaš. I time se opterećuješ i ovo i ono, i onda odeš na pivo i skontaš koji si smarač postao.
Nemaš o čemu pametnom da pričaš, sve ti se vrti oko firme, posla, bla, bla, truć.
Nedavno sam kreno opet s čitanjem... kontam da će me koliko toliko oplemeniti i vratiti u neku normalu, al dug je to proces.
Inače mi je ova godina sa koronom se popela na vrh glave. U početku je sve to bilo novo, i na neki morbidan način i interesantno, ali šta sad... đe god oćeš da ideš, da putuješ, šta god oćeš da radiš, ne možeš biti skroz opušten.
I onda mi se ništa posebno i ne radi. Kuća poso, Ekrem stajl, i sad kao čitam. Priznajem ipak je bolje malo nego dok nisam čitao. Lijep je to đir. Al opet kontam, koliko sam toga propustio. Al dobro, bolje ikad nego nikad.
Kako sam zašao u tridesete, sve više se pronalazim u filmu "Jagode u grlu", đe je sve ono lijepo iz mladosti, da izvinete na izrazu, otišlo u kurac.
I kad odem na to pivo, ni moji ortaci nisu ništa bolji od mene... neko ima brak, djecu, neko ne, ali rijetko ko ima strast polet, entuzijazam ka bilo čemu, ili neku želju za isticanjem vlastite individualnosti na bilo koji način. Svi smo postali šarafi u mašineriji.