Prvo da odjebu svi koji ce da spemuju ovde na temi, odmah unapred da mi se napasu jaja. Prica je ozbiljna, te bih zamolio da se ukljucuju samo oldskul likovi kao ja, a ne sitna boranija koja misli da je kul.
Uglavnom, kao liberalniji lik nego zamisljeni Ceda koji se trpa u bulju, ja poslusam sve i svasta i trudim se da to objektivno sagledam i ocenim, kroz vise kuraca i palaca, najcesce po marginalnim kvalitetima jer sam muzicki neobrazovan, pa ocenjujem po onom po cem znam. I das razumemo, posto sam jako nadobudan i ogorcen lik, najcesce mi je sve govno. Kao i vecini ovog nejebackog sajta.
Medjutim, RASTA me je jako bacio u nedoumicarenje u pogledu nove autotjun generacije. Prvenstveno zbog ocigledne iskrenosti.
Jako mi idu na kurac moderni umetnici, Ivane Zigon u raznim stadijumima metamorfoze. Sebi predrkani likovi koji smatraju da je umetnost nesto zamumuljiti i zakukuljiti kako bi bili neshvaceni. Mislim da se lagano gube ljudi i traze komplikovane reci ne zato sto su one jedine dovoljno blizu tome sto hoce da kazu nego za "STO ZVUCI PREAKO BRATE E".
RASTA mi se tu jako izdvaja kao jedan vizuelni supak, dakle faca njegova mi jako izgleda kao supak. Prljav. Jako. Ali.
Ali mi njegovi tekstovi zvuce jako iskreno. Emocija je iskreno prenesena. Razumem da peva o stvarima koje su nama daleke, kao sto je kes i jebanje konkretno, te stoga obicno nalazi na osudu, al jel ima neko isto misljenje kao ja? Deluje mi da je neposredniji i blizi istini nego random skolovani umetnici i ostali mentalni supci.
Komentarisite RASTU kao nosioca novog pravca neposrednosti, da ne kazem umjetnosti.