Uuuuu, internet ubica. Ubijao bih hipstere i sousaldazstis voriore. Ono zene u crnom, kandicka, gej aktivisti, onaj Galeb iz vajsa i to. Hakovao im racune u bankama i brisao racune, pa krao pare sa nekog levog racuna i prebacivao na njihov, pa upisivao prekrsaje koje nisu pocinili, sjebavao podatke o licnosti u zvanicnim bazama i slicno. Da ih zajebavam administracijom i polako napravim lagani pakao.
Onda bih placao ljude da ih presrecu na ulici. Recimo hoda lik prema mojoj zrtvi i samo je u prolazu pogleda u oci i kaze "znaju za tebe". I dok ona zbunjeno stoji drugi moj najamnik prodje, znacajno je gleda i odmahne glavom. Ili zovu usred noci sa halo govornice i vriste. Ili zovem ja sa hakovanog nekoriscenog broja iz Belizea i disem u slusalicu. Ili pustim snimak placa neke bebe umontirano sa prigusenim vucjim rezanjem. Ili platim nekom da provali u stan i samo ispremesta sitne predmete cisto da se primeti da je neko bio. Ti fazoni. Pa napravim profil sa ukradenim mejlom na nekom sado-mazo-skat-pis dejt sajtu i onda im manijaci sirom sveta salju perverzne mejlove.
Ukratko, polako ih dovodim do ludila i pravim im pakao od zivota. I onda u kljucnom trenutku pocnem da ostavljam poruke "ucini to", pistolje sa jednim metkom podmecem u kola, omce saljem DHL-om, ostavljam obesene barbike na terasi i slicno. I sve tako dok ne pocine samoubistvo.
Onda citam vest o tome na Blicu, popravim pojas crvenog svilenog kucnog mantila, odbijem dim iz lule napunjene nekrstenim hercegovackim duvanom, srknem gutljaj kvalitetnog crnog vina "Chateau d' Miloradovic" berba 2014. iz kristalne case i tiho prosapcem "Excelsior, another one bites the dust".
