A naši političari su, kao, iznenađeni i uvređeni. Enivejz, jedan osvrt, bez namere da nekome držim stranu: pre nešto manje od 10 godina, Vojislav "neobavešteni" Koštunica nas je informisao da ćemo uskoro morati da biramo između EU i Kosova. Njegovi politički protivnici su to odlučno odbacili, pa je on pristao da se održe izbori posle kojih je uklonjen iz političkog života.
Od tada, tri kabineta su vodila i vode politiku "I EU i Kosovo; i Rusija i EU i SAD i Kina, i burek s mesom i sa sirom,...".
Očito da je toj igri sada kraj, tj. vratili smo se na onaj deo puta na kome smo bili i pre gotovo čitave jedne faking decenije. Dakle, očito sada moramo da izaberemo- ili ćemo i dalje tvrditi da je Kosovo Srbija (što je zaista trenutno jedna velika iluzija), ili ćemo nastaviti pridruživanje EU (što je shodno svemu cilj koji je sasvim pogrešno zacrtan, ili barem naši političari prave neke teške greške u koracima).
Verovatno da od pominjanog referenduma nema ništa, već će se ići na izbore (da bi Vučko and co. produžili sebi mandat dok još mogu), a posle će u drugačiju oblandu biti umotano ono što bi bilo i bez njih, jer je to o čemu se sada priča po medijima već potpisano: što 2013, što 2015. godine.
