vukajlijaforum
prijava

Srbi iz RS su Veći Srbi od onih iz Srbije?!

620 odgovoraposlednji 12. dec 2016.

Да ли сте знали да возила са косовским таблицама не могу да уђу на територију Босне и Херцеговине (Републике Српске) док у Србију могу.

27. avg 2015.
VI
Vo iz kupusa27. avg 2015.

Vi da olabavite malo. nayeahbacete od ovih ustasho/muslimana/eugejeva kad se udruzhe.
Naravno udruzhice se kad dokazhu da je srebrenica genocid, a onda teshko vama.

Lakshe malo. Smirite se!

ºº
º•º27. avg 2015.

Imamo Vučića

vs

Nemaju Vučića

Hašim Tači je rođen u Srbiji

vs

Hašim Tači nije rođen u Republici Srpskoj

ºº
º•º27. avg 2015.

KAKO DA PREPOZNATE OSOBU, OPSEDNUTU ĐAVOLOM: Srpski teolog tvrdi da je ovo česta pojava kod nas

Spolja posmatrano, opsednutost se manifestuje depresijom, suicidalnošću, autodestruktivnošću, korišćenjem opijata, objašnjava teolog Goran Avram
Iako u Srbiji postoji malo sveštenika koji pristaju da se bave isterivanjem đavola, pojedini stručnjaci tvrde da je posednutost sotonom česta pojava kod nas.

Oni koji opsednutog đavolom zamišljaju onako kako su žrtve nečastivog prikazane na filmovima jesu u pravu, ali neke njihove karakteristike su malo poznate.

Spolja posmatrano, opsednutost se manifestuje depresijom, suicidalnošću, autodestruktivnošću, korišćenjem opijata.

"Na oko 1.000 psihički obolelih osoba dolazi jedna opsednuta. Kod totalno posednutih menja se i struktura kostiju, pa tako mogu da okreću glavu unazad. Uz to, odlično vladaju aramejskim jezikom", tvrdi teolog i glavni vojni kapelan pri Vojsci Srbije Goran Avram.

Verski analitičar Draško Đenović smatra da egzorcizam nije u velikoj meri zastupljen u Srbiji i da SPC nema ovlašćene i školovane egzrociste. "Egzorcizam je sastavni deo hrišćanstva. Postoje određene molitvene radnje, ali koliko je to zastupljeno, vrlo je teško reći jer se ne govori javno kad se dešava."

Kako prepoznati opsednutog čoveka
- znoj mu smrdi na sumpor
- pokazuje odbojnost prema religijskim simbolima i vrednostima
- poseduje snagu nesrazmernu fizičkoj građi i starosti
- odlično govori strane jezike koje do tada nije znao

EDIT: MI IMAMO ISTERIVAČE VS VI IH NEMATE NJANJA NJA NJA NJA

CE
celtic27. avg 2015.

Bravo, Skočko. Kad te ljudi ne vole, uz osmijeh im kažeš "Dobrodošli". Tako je i Isus razmišljao ;-)

SK
Skočimiš27. avg 2015.

приликом заузимања приградског насеља Кланац, Бошко ношен својом младалачком жестином усправио се и с митраљезом у рукама кренуо према муслиманским положајима: ''Беж' те, турци, стиже Пеша!'', загрмео је. Испред њега је била чистина. Док је тако усправно ишао пуцајући, сасекао га је рафал. Добио је три метка, један у ногу, два у руке, али се још држао на ногама. То је било прво рањавање од укупно шест. Друго рањавање у августу 1992. је поново издржао на ногама, и ако га је бровинг погодио у прса, жеља да одбрани свој народ, за дивно чудо, га је одржала у животу.
По изласку из болнице оснива интервентни вод који тада броји 19 војника, остварује значајне подвиге у пробијању "Коридора Живота" који је био једина веза са западним делом Републике Српске. У марту 1993. године одлуком 1. Посавске бригаде ујединили су се сви интервентни водови у једну елитну диверзантску јединицу! Нико се није много двоумио о командовању таквом јединицом, Бошко Перић Пеша био је чини се, својим рођењем, предодређен за такву одлуку. Чак је пао предлог и да јединица носи његово име, као симбол једног поимања рата, части и поштења који су красили младића који ће до краја свог кратког живота на телу имати више рана него што је проживео година.

Коначно у истом месецу, удружењем више интервентних водова, формирана је специјална јединица ''Пеша'' Бошко Перић, надимак Пеша је добио по стрицу који је био четник у другом светском рату. Под командом Бошка Перића Пеше, специјална јединица је била храбра и дисциплинована, и као таква је била узор осталим српским јединицама. Специјална јединица "Пеша" успешно је бранила свету српску земљу на свим фронтовима широм РС.

14. новембра 1994. године Бошко Перић Пеша, шест пута рањаван, креће у своју последњу акцију на сопствени захтев, у покушају да спасе око 70 опкољених српских војника, на брду Лисаца на Мајевици. У блиској борби, прса у прса, муслимански војник баца пресудну бомбу, која пада у непосредној Пешиној близини, чији гелери погађају јунака по целом телу. Још при свесном стању, лежећи на земљи, питао је двојицу својих војника ''Јел' ми лице пуно оштећено?''

Бошко Перић Пеша био је мртав непун минут од рањавања. Гелер је кроз врат директно отишао у мозак. Тело му се, снагом здравља и младости, још борило са смрћу док на крају и срце није поклекнуло.

Пешина јединица и дан данас, постоји.

http://www.novosti.rs/upload/images/2011//11/1911/rs-decak.jpg

Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Врло млад је остао без оца.

Године 1992, почетком рата, живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у мјесецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. АРБиХ.

Убрзо се пријављује у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта. Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше поврјеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.
27. avg 2015.
Tema je u Arhivi i zaključana je, tu se više ne odgovara.