Citat:A za interese koje bi ti nacionalne države ratovao stupanjem u vojsku zemlje u kojoj živiš? Crna Gora je država svih njenih građana, a ne jedne nacije. Valjda :)
Građanin je sinonim za državljanina neke države. Dakle čovjeka koji ima njeno državljanostvo.
Žerard Depardje npr. ima rusko državljanstvo ali to ne znači da je on etnički Rus.
Ne možeš da očekuješ da u današnjem vremenu jedan Albanac iz Ulcinja iako ima državljanstvo Crne Gore osjeća da mu je komšija Crnogorac bliži od nekog Albanca iz Tirane.
Isto tako ni ja kao Crnogorac ne mogu da mislim da mi je Albanac koji živi 200 metara od mene bliži nego npr. Crnogorac koji je poslije studija u Njemačkoj odlučio da uzme tamošnje državljanostvo...
Dobro, ovo je stvarno (što se mene tiče) manje izraženo kad se radi o Srbima koje smatram praktično podjednako bliskim kao druge Crnogorce a to se u dobroj mjeri odnosi i na muslimane koje smatram dosta bližim od ostalih naroda uprkos istorijskoj netrepeljivosti.
Normalno ne znači da ja imam išta protiv Albanaca, imam nekih dobrih prijatelja među njima ali jbg praprapra...praprapra...prađedovi nam nijesu zajedno sišli sa Karpata lol.
Što se tiče samog pitanja, iskreno me ne bi mnogo zanimalo za čije interese bih ratovao ukoliko bih bio adekvatno kompenzovan, mada opet ne bih volio ni da ratujem protiv bilo kog naroda iz Ex-Yu pa vala ni Albanaca.
Protiv ostatka svijeta bih ratovao za određenu naknadu bez obzira ko će imati najviše koristi od toga.
Citat:Meni recimo totalno besmisleno izgleda ovo današnje društveno uređenje, dok mi jednopartijski socijalistički sistem ima sve više i više smisla.
Šta znam. Po meni jednopartijski sistem može biti odličan ukoliko se na čelu države naleze kvalitetni pojedinci i ukoliko ne traje toliko dugo da ideologija vlade prestane pratiti moderne tekovine.
Tada je pratkično jedino rješenje revolucija... šta znam "high risk - high gain"
Citat:Nemoj da te zavodi misao da je razvoj sloboda linearan proces. Potrebno je da društvo, osim razvoja sloboda, ne uroni u dekadenciju, jer onda propada, a stupa sveža i surova krv na scenu. Toliko puta već viđeno u istoriji.
Mislim da je problem sa današnjim viđenjem sloboda u tome što se ne formulišu kao slobode, već kao ograničavanja prava jedne grupe kako bi neka druga imala veće šanse za uspjeh.
Npr. čitao sam skoro da neka država u SAD planira da uvede pravnu normu prema kojoj bi 30% zaposlenih u određenim preduzećima moralo biti žene.
U praksi ne znam kako će da se pokaže ali na papiru zvuči kao da je nacrt radio neki klinac koji je rastao pod staklenim zvonom, jer nigdje ne kaže da isto tako bar 30% zaposlenih mora biti muškog pola.
Naravno, teško da ćemo imati prilike da vidimo pretjeranu zlouptrebu ovog prava poslodavaca obzirom da privatnici preferiraju zapošljavati muškarce jer nemaju matericu i jajnike, ali obzirom da je ovo trend u borbi protiv diskriminacije strah me da će se te "rupe" u zakonu nagomilati što će na kraju dovesti do vraćanja krajnje desnice na scenu.
U suštni, pitanje je možeš li stvarno prijetnjom sanckijom da utičeš na reformu moralnih i običajnih normi? Valjda bi pravo trebalo da bude svojevrsna kodifikacija pomenutih pa mi ovo zvuči nekako pogrešno.
