Antologija

Pravila su jasna. Okačite jednog pesnika i jednu njegovu pesmu po izboru. Nadam se ne i najpoznatiju i na taj način ga predstavite široj javnosti. Bilo bi poželjno da koristite TATIC, radi lepše preglednosti. Dakle jedan pesnik - jedna pesma. Za sledećeg pišete novi post.
p.s. može i kraći prozni zapis...

Citat:Brana Petrović
STARAC ZVANI OSTRVO

Na pusto, Dunavo,
Odbačen,
ko gaće:
ribar riđe brade zadoji me pivom!
Taj svet što se rađa,
jednog dana,
znaće
rane koje otkrih
na tom starcu živom.

Riba avanturu završi na žaru.
Ko čovek.
Ko čovek.
Slavan po svojoj gladi.
Bela Ruska lađa uz tugu prastaru,
tegli iz Mađarske benzinske buradi.

Miriše starac na konja, na cvet.
Kutlačom pomaže vatri da čorbu skuva.
Tu se skrasio da okonča let.
O, starče,
neka te šakal iz Kenije cuva!
A bog nek ti kupuje cigare i brašno.
I sapun.
I tamjan.
I mrtvački veš.
Genijalni starče! – biće, proričem, strašno,
kad isus
s neba
siđe
da uzme
tvoj leš.

Neka ti sunce besplatno pere i kuva.
Slavuj nek ti peva umesto gramofona.
Vetar sa severa kroz oči nam duva,
kroz lobanju ko kroz vagon iz Londona.

Koristi nesreću ko čaj, ko energiju.
Prohujali život kao ribarsku mrežu
Tugu kao duvan, voće i rakiju.
Smrt iskoristi kao ravnotežu.

Relativno anoniman...

Citat:Alek Vukadinović
PESNIK I BOG

Sam Bog kaza
Na prag Neba
Da je stao
Ko istraži
Tma pakao

Pa sad Sveti
Čekam jâv Ti
Prostranstva Ti

Pa i nije anoniman... Ko prati serbsku poeziju, zna ga.

popa

Citat:bez tvojih pogleda reka sam
koju su napustile obale

vetar me za ruku vodi
tvoje ruke odsekao je suton
bele ulice preda mnom beže

i prsti se klone moga čela
na kome se svet zapalio

reči su mi u travu zarasle
tišina ti je raznela glas
stvari mi siva leđa okreću

po tami moga tela
opaka svetlost šestari

Da ne hejtujemo žene

Citat:Desanka M.

Na buri
Svu večer na pustom bregu
neko stoji.
Pusti me, majko, da vidim
da li je čovek ili bor.
Pusti me da vidim ko to
svu večer gleda
u naš beli, skromni dvor.
Pusti me, majko, neće me
umoriti hod,
breg je blizu našeg doma.
O, ja osećam da mi je rod
taj čovek ili bor
što svu večer blizu groma
stoji i gleda u naš dvor.

Vidiš li oblak crn,
ogroman, zlokoban brod
nad njim plovi
i smrt nosi?
O, majko, idi,
ti ga bar zovi
neka se skloni u naš dom
taj čovek ili bor
što svu večer stoji i gleda
u naš beli skromni dvor.

Na pustom bregu on je sam
kao dete kad ruke skrsti
nad bolom nekim prvi put.
Pusti me da tanki moji prsti
meta budu burama zlim.
Pusti me, pusti, dobra majko,
tako je potmuo
i zao oblak
što vitla nad njim.

D'supišem

Citat:A. Šantić

Mi znamo sudbu i sve što nas čeka,
No strah nam neće zalediti grudi!
Volovi jaram trpe, a ne ljudi -
Bog je slobodu dao za čovjeka.

Snaga je naša planinska rijeka,
Nju neće nigda ustaviti niko!
Narod je ovi umirati svikô -
U svojoj smrti da nađe lijeka.

Mi put svoj znamo, put bogočovjeka,
I silni, kao planinska rijeka,
Svi ćemo poći preko oštra kama!

Sve tako dalje, tamo do Golgote,
I kad nam muške uzmete živote,
Grobovi naši boriće se s vama!

Citat:Aleksandar Sekulić
MAJSTORI U KUĆI

Majstore zatekoh
na krovu stare kuće
menjaju slomljen crep
majstori na krovu
majstori unutra
majstori, majstori
ko vas je zvao
zašto dirate moj crni krov
na kojem stoji roda bela
na kojem raste trava kudrava
moj krov u podnožju dugog veka
zašto ste mi kuću zauzeli
zašto ste napali
čekićima ekserima
četkama bojama
majstori majstori
izlazite pustite me
da sam kuću uređujem
ne čuju oni
ukucavaju moje kosti
farbaju mojom krvlju
iznose iz mog srca
nameštaj stari
nepodnošljivi majstori
njih trideset sede na meni jednom
doći će kažu čuven gost
loviće maglu po šumarcima
sa tvojom će se kućom sudariti
mora da bude kao iz bajke
evo tebi ogledalo
češljaj smeh u njemu
lice ti je poduprto
železnom tugom
majstori majstori
šta ste učinili
to nije moja kuća
to moj gost nije
to više nisam ni ja

Citat:na taj način ga predstavite široj javnosti

I kačite Popu, Desanku, Šantića... Pa ako ćeš već da predstavljaš pesnike daj nešto što je malo ređe, ovo vam je previše mejnstrim lolo

Može ovo

Citat:Stanić D.
Сени оца Јустина, недремана ока



Мртви мртвују,

живи одиста живи

су А кожа лапара на ветру

и мразу , нико да дотакне

прстом и срочи две-три

ваљане Сам

обавити пре него перчин

окачиш о куку,

таванску Веран,

Под зубима шкргуће свет

што стеже се у небеску

песницу Клечати,

ломити колена до хиљаду,

до две Ја сам мајушно

острво залеђено у мору

што не леди Мрзне,

Мрзне ћелија крцата

месом Тих неколико чворова

где пухне задах натрулих

спојница Земља, зрнце

што никад да пусти

беле нокте С таванице

окруни креч, дланови

постану сјајни

као углачана кугла

где блешти светли

кристал савест

има тупе канxице, врабац

што дрхти под стрехом

са које висе топле

леденице Говорим

што морам и поскакују

у катедрама бесни

анђелчићи Никад разумети

да ваздух који дишеш

ваздух је Крв

кад призне низ посекотину,

само је крв Загребе

понекад земљописни папак Ја

сам, што слуша : очај

грицка

нокте Велика ноћ

пада нам на

рамена

Di ćeš bez Vita antologiju pravit

Citat:НЕСАНИЦА

Ноћу,
у грчу несанице,
дозријевају самоубице,
а онда тамо у освите сиве
падају зрели међу живе.
Да ли то и ја
дозријевам
ноћас док вјетар жално пјева
по улицама
и под мојим челом,
да ли то и ја
дозријевам
или сам, можда, већ презрео,
па сада венем сам и таман
миришући невесело.

Što se Vita tiče, ovoj bih ipak dao prednost

Citat:Još mogu poneki osmijeh da slažem,
poneku sreću da odglumim,
još mogu ponešto lijepo da kažem
svakom, osim sebi.

Ne daju mi bolnice: Brezovici,
Bežanijske kose, Kasidoli…
Uzalud se vraćam nekoj dragoj slici:
ptici, nebu, lišću…boli, boli, boli...

I krijem se tako krvav, unakažen
u zavjese svoje crne strašne kiše...
Još mogu poneki osmijeh da slažem,
ali sve tiše, tiše, tiše...

idite bre, procitah naslov teme ko onkologija, daleko bilo...

carry on sir.

Ja se još uvek tripujem da sam napisao analogija.

Bjelanski

Citat:Mizera


Kao oko mrtvaca jednog
sjaje oko našeg vrta bednog,
fenjeri.
Da l noć na tebe svile prospe?
Jesi li se digla među gospe?
Gde si sad Ti?


Voliš li još noću ulice,
kad bludnice i fenjeri stoje
pokisli?
A rage mokre parove vuku,
u kolima, ko u mrtvačkom sanduku,
što škripi.


Da nisi sad negde nasmejana,
bogata i rasejana,
gde smeh vri?
O, nemoj da si topla, cvetna,
O, ne budi, ne budi sretna,
bar ti mi, ti.


O, ne voli, ne voli ništa,
ni knjige, ni pozorišta,
ko učeni.
Kažeš li nekad, iznenada,
u dobrom društvu, još i sada,
na čijoj strani si?


O, da l se sećaš kako smo išli,
sve ulice noću obišli
po kiši?


Sećaš li se, noćne su nam tice
i lopovi, i bludnice,
bili nevini.


Stid nas beše domova cvetnih,
zarekli smo se ostat nesretni,
bar ja i Ti.
U srcu čujem grižu miša,
a pada hladna, sitna kiša.
Gde si sad Ti?

Citat:Goran Babić

I neka se zna da nema grivastog lava čiji bi tabani izdržali žar popločanog trga u M, u podne, u augustu, pred vratima male Š, koju sam volio. A ja sam izdržao i otad sam crn. Ništa nije pomoglo; kasniji vjetar, južno lišće, sve što se mrvi. Upoznao sam divokozu i naučio kako se luta po brdima, sam, dok te iz daljine vrebaju strijelci. Zuri željno, žedno oko dok prelijećeš provaliju.

Ovaj zapis je iz knjige Ovdje ljudska kost miriše i mislim da nema online, pa sam prekucao.

Dušan Matić

Citat:ZARNI VLAČ

grlam te stolno sanoćnjivo te rečim
akolim te ovdujem ili beskrajim
nikadni vid uvekovni mar
tocilam svoje titanje ili tvojenje
evo tvojujem ili jednim ili skapalo jadnim
krovujem nad ti neisprekidano
veđam dokujem pad ili veče i dokujem prolaženje
kosam te koso i kaonim koso kose sećanja i sevanja
i končam kičmenim zverim lomnim zrim jerim psim
kasnujem sramom te srmim svim
i takujem takujem i večnim
svojim svojim te sebim te suncaranja te grozduju noćno
zarnio sam te ramno i zorno zagrezam gorko zazor
svudujem olujam lestedajim humorim usnam usnivam navekni zadir
beogradan ili nigdan bez gora a ondan osian žaljen ciglan plamen sam iglan
korim korenim kolenim poljno čekanja kamenim vodoskiti sad
okomim okolim jet i jezgro zagranjen muč
ramenim tako bolno ceo smešan svet
plamnim ipakanja i nem nemi vid
kopnim i kapnim kap kapka zlatoustih tamnika
i pakle pakla paklenim i maglim u krv taj grom sleđen u grcalni zrcalni bora i bola vir
ja san ja sen je seni
jasan jasen jeseni.

Sada je poznatija pod drugim nazivom :)

Citat:Večiti buntovnik Drainac Rade
ODGOVOR NA MAJČINO PISMO

Majko, ja nisam zaboravio kraj tvoje marame,
natopljen suzama
Ni stari klen uz vodenični jaz,
Mada danas kao beskućnik lutam pustim ulicama;
Majko, ja nisam zaboravio voštane tvoje obraze
i blago krilo,
Ni reči proste što mirišu na gorsku travu,
I sve mi je jasno kao da je juče bilo.

Još tebe jedino nisam oskrnavio u svom životu
propadanja.

Zato prostim jezikom tumačim sada
Koliko te volim iako si rodila u meni
Nenadmašnog pesnika i kralja stradanja.

Nisam zaboravio, majko, dom i jasla u kojima sam
se rodio,
Ni kolevku punu slame u kojoj si me uspavljivala,
Iako sam svoje srce u krčmi propio
Dok si ti tamo, pod lozom i starim tremom, o mojoj
sreći snivala.
Nisam zaboravio, majko, ni kad su me pljuvali
ni kad su me veličali,
Iako su u gradu opoganili reči moje,
Ja ljubim tvoje žuljevite dlanove koje imaju svi
poniženi i mali,

Pa ako sam sve prokockao
Majko, sačuvao sam komadić neokaljanog srca
za dlanove tvoje.