STRAHINJA

pesnička
duša
u
š
a

Citat:denmark_boy na definiciju 'Zablude o životu u inostranstvu'

evo jedna pesma za vas sve i u slucaju da se ne najezite slobodno mozete da odete u inostranstvo da zivite jer cete se tamo bolje snaci ako ste bez emocija! Ne stidim se što sam,

kako vi velite,

varvarin sa Balkana,

tla prljavštine i bure.

Čujte sad,

i kod nas ima neke

vama nepoznate kulture.

Vi prvo ispitujete i sumnjate,

daleki ste i od rođenih sinova,

za trpezu svoju

ne posadite svakog tuđina

vi možete da pijete

a da svakom ne pružite

čašu vina.

A kod nas su još stari običaji grubi:

mi puštamo svakog pod svoje sleme,

kod nas se još i s namernikom ljubi,

kod nas se podvizi zbog gostoljublja čine

kod nas svaki čovek ima

čitavo pleme

prijatelja i rodbine.

Vi, doista, imate

nekoliko miliona Hristovih kipova,

na svakog čoveka po jednoga,

imaju ga drumovi i polja, apsane i škole

a kod nas, kad ljudi veruju u Boga,

u sebi ga nose,

i tiho mu se,

skoro u snu, mole.

Vi, istina, za svaki kut života

imate sprava i mašina,

sve ste sračunali i sve znate

izumi su vaši za divljenje

a mi još imamo starinske alate,

ali sve je kod nas još zdravo

i prirodno kao glina:

i umiranje, i rađanje, i življenje.

Vi imate čitave zbirke

pravila i nauka o slobodi,

o svemu se kod vas piše i pripoveda

ali mi i po nepisanim zakonima

slobodno živimo

i nekog prirodnog držimo se reda,

slično ognju, vetru, i vodi.

Kod vas je, zbilja, sve tačno propisano,

kako se jede, govori, oblači

a mi, kad govorimo, vičemo

i mašemo rukama,

i čorbu glasno srčemo,

i u rukavicama smo kao na mukama.

Sve je kod nas zaista prosto:

obuću nosimo od svinjske kože,

puno je kod nas seljačkih

navika i stvari

i kraljevski preci naši

doista su bili govedari.

Narod naš, zbilja, u gnevu može da kolje,

ruši i pali

ali mi nismo oni što smišljeno tlače,

mi ne smatramo da je svet celi

naše polje.

mi ne bismo podneli

ni urođenik prašumski da zbog nas plače

duša nam je prostrana,

iako smo brojem mali.