Ја сам имао једну дебелу у првом разреду основне, која је била ретардирана и звали смо је мечка божана, и сви смо је јахали и она нас носи...хахахха, а ми ситни и накачимо јој се на леђа а она не посустаје. у другом разреду је нестала, рекох то малопре, и не знам је ли умрла или су је исписали.
Потом иде смрдљивка, она је посебна прича, значи ретард над ретардима, не знам како су је уписали у нормалну школу, ево сад док пишем осећам мирис њене устајале пишаћке крв ти јебем. Поента, та шугава глава се без икаквог разлога на сред часа упиша у гаће, тј неке оне хулахопке или како већ, ал то је већ натопљено пишаћом мамо јој јебем, и то смрди да умреш,. а што је најгоре, учитељица нас кажњавала кад нешто погрешимо, тако што нас стави да седимо у истј клупи са смрдљивком, смрдљивка јој био надима, ал не знам да л је она главуџа знала шта то значи, ретард јебени.
И онда иде силвија, циганка, циганка ко циганка, ал донела једном бомбоне да части за рођендан ааааахахахахахахахаххахааххахахахаха а циганка, и као части ахахахахахаха и сад се сећам тога, а сви у разреду невера, ђшта циганка да части јеботе, и сви ми белопути културишка, узимамо бомбоне, насмејемо се да је испоштујемо, силвију, и чим се окрене, бациш бомбону у канту или је уштекаш у клупу да је баци касније, а гроза те што си држао у руци ту бомбону као да је говно.
