Да ли су људи већином притајени атеисти?

Тема је уствари о томе да ли је Стивен геј, али он ће само вако дуђе на њу, а воло би да да своје мишљење.

мени су све религије занимљиве, мислим као приче, како су настале, легенде и остало, иако то нема везе са животом, више их схватам као неке бајке у које људи вјерују
ал сад да сам ја невјерник, нема шансе
мислим, не вјерујем у бога као институцију која ће ми судити кад умрем, рај/пакао и те форе, ал вјерујем да постоји нека виша сила, карма, вјерујем да је донекле реинкарнација могућа, можда и духови, јер контам да би ми живот био баш смор да мислим да нема ништа више сем оног видљивог. знам да је то можда неко примитивно размишљање јер се уопште не трудим ни на који начин да истражим нешто, пошто ме и не занима толико, ал ми је, нпр, неко од тих размишљања милион пута помогло да донесем праву одлуку по неком питању и сличне ствари.
уосталом, шта ја знам

Ja verujem da postoji nešto što upravlja našim životima, ali to nikako nije dobroćudno. To je neka sila što te vuče ka propasti čim se rodiš, i hoće da te pokopa pod zemlju, i uništi sve što si ikad učinio, i svaku stvar koju si napravio, i svako slovo koje si napisao, i sve, sve da uništi, sve što je ikad postojalo i što će ikad postojati. I uspeva u 100% slučajeva.

win32/small.ca virus

Ја верујем у себе и своје неспособности, а понекад када се самоизневерим, само се ресетујем па опет верујем у све то.

http://i44.tinypic.com/2k08av.jpg

"Međutim, u prva tri stoleća hrišćanstva ne samo što Božić nije svetkovan, nego se nisu uviđali ni potreba ni značaj njegovog praznovanja. Objašnjenje za ovo je vrlo jednostavno: prvi hrišćani nisu pridavali nikakav značaj telesnom rođenju, koje je uzimano samo kao tužna činjenica da je rođen jedan grešnik više, već su, sviknuti progonima i stradanjem za svoju veru, smatrali da je smrt, ukoliko je u zemnom životu dotle čovek ispunio svoje dane vrlinama, u stvari - rođenje koje vodi u večnost."

To su bili ljudi, a ne ovi što kolju prasad i janjad kad se rodi bog, ko da su im životinje jadne krive.

veseli kolje majmuna XAXAXAXAXA

Ateista karijerista

Dok je "običan" ateista u fazonu "ja u boga ili nešto slično ne verujem, a ako nešto svevišnje i postoji mene to ne zanima" i nastavlja dalje sa svojim poslom i nikoga ne smara sa svojim stavovima i pogledima na hijerarhiju u unuiverzumu, ateista-karijerista je ono što Amerikanci i Britanci nazivaju "Pain in the ass", tj "bol u dupetu" (odnosno smor nad smorovima).

Elem, priča kaže sledeće: ateista-karijerista ima neodoljivu potrebu da do zla boga smara o nepostojanju bilo kkakve svevišnje duhovne sile. On (ili ona) to kategorički odbija i to je sasvim OK, jer ipak, svi mi imamo svoje poglede, verovanja, stavove i tako dalje. Međutim, ateista-karijerista mora non-stop da ponavlja kako ništa božansko ne postoji (čak i kada ga niko ne pita). Smara o pričama o sveštenstvu koje "zamljaćuje" narod sa "dosadnim besedama" o veri, bogu i ostalim religijskim temama, a njegova izlaganja zasenjuju svojom samouverenošću čak i špansku inkviziciju. Do kraja će se boriti da pobije svaki religijski stav, svaku, pa i najmanju naznaku nečega "uzvišenog" u bilo kojoj osobi na koju naiđe. Prosto čovek da pomisli da mu je to zanimanje, nešto kao anti-pop (ili anti-popadija).

Sve to jeste smešno, ali i žalosno na neki način. Tolikom svojom pričom o neverovanju samo pokazuje svoju slabost i svoju nesigurnost. I dok već pomenuti "običan" ateista jednostavno ne veruje i neće čovek da se opterećuje time (a nije mu zapelo ni da objašnjava zašto ne veruje), ateista-karijerista prezentuje svoj religijski stav, odnosno svoje neverovanje. Ceo koncept, cela teza kojom se on vodi nije ništa drugo do mlaćenje prazne slame, tj poziranje. Ateista-karijerista je ateista iz fazona, jer mu je nešto došlo da bude kul ili šta već - drugačiji.

----------------------------------------------------------------------

razjašnjenje: nije loše ako je neko ateista. Svaki vernik bi trebao da veruje za sebe i da ne smara druge sa tim. Isto tako, svaki pravi ateista bi trebao da ne veruje u ono što pravi vernik veruje. Oni koji se trude da na silu i bez ikakvog povoda na silu "objasne, razjasne, dokažu, pokažu i utvrde", e oni su samo najobičnije pozerčine, istripovane ljudske jedinke koje teraju kontru iz nekog hira ili najobičnijeg tripa.
Z

Бохоре, можеш ли својим речима да ми напишеш у шта верујеш? Стварно ме занима.

Ja verujem da ima nešto.

vjeruj mi, ima nešto.
ne pitaj me kako znam ;)

лоло

Priča neki moj deda-ujak, koji je radio kao pomoćnik neki ucrkvi, kae uzmu popovi pa se okupe tamo u njihovom tom domu, gde li, pa cirkaju nešto i onako malo pripiti... iskreno... podignu prst značajno i kažu: "Ima... nešto".
Pa ti reci da nema!

Vjerujem u običaje. Ne razumem ove koji se sprdaju sa običajima.

Verujte mi, ima nešto, ne pitajte me kako znam, jednostavno znam.
Ali to nešto ima rogove.
Jebiga.

Citat:vjeruj mi, ima nešto.
ne pitaj me kako znam ;)

+1
za jedno znam da imam, za drugo isto znam zbog delovanja na ovo prvo.

Ljudi, ja ne znam da li verujem u nešto, ali kad kažem to nekome ili oće da se svađaju ili kažu da jedem govna i produžim dalje.
Kontam, ako ima vanzemaljaca op, bog ne postoji, prc, on rekao mi jedini a sad vanzemunci, nači ćao Božo, nema ništa posle smrta i ubedačim se totalno.

A lik mi kaže da se gubim i da namerno neću da verujem. Alo ?

има нешто
у том
што ме нећеш

http://tekstovi-pesama.com/g_img2/1/z/29985/zeljko%2520kosimovic-4.jpg