Није проблем Ноћ вештица као празник, али јесте превелико придавање значаја томе, чак и у медијима. То јесте помало американизација Србије. Нпр. није нормално обележавати Ноћ вештица у школама. Али...
Ноћ вештица, неки вид протестантских задушница, које се обележавају пред празник Свих Светих, вуче порекло из старе келтске митологије.
Многи велики српски националисти и "познваваоци" праве српске историје, који упорно вичу да је 31.10 свети Лука, а не Ноћ вештица, који стално повезују Келте са Србима, како Келти уствари потичу од Срба, који стално спомињу старословенске термине, имена, као да заборављају да је старословенска (староспрска) митологија и да су старословенска (старосрпска) веровања су препуна симбола који су слични неким обичајима и обредима које се раде по Америци за Ноћ вештица. Погледајте ово:
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B1%D0%B8%D1%9B%D0%B0
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0
Прочитајте Глишићеву приповетку "Редак звер", која верно описује да су се пагански обичаји задржали у Србији чак до 19. века иако су сви били строго побожни и ишли у цркву. И дан-данас имате врачаре које раде "саливање страве" кад некога "уплаши нека нечастива сила".
Да не заборавимо да је и српска слава један од модификованих паганских обичаја. Срби су пре примања хришћанства веровали да свака кућа има свог кућног духа који штити оне које ту живе. Сада је то светац. Змија која је у хришћанству симбол греха, код Срба се сматра чуваром куће ако се измигољи испред кућног прага и по старим веровањима се не сме убити јер то доноси несрећу у кућу.
Проблем је вероватно што се Ноћ вештица обележава по грегоријанском календару па се можда зато многи верници оправдано буне због тога зато можда може да делује као кад би се код нас Божиић прослављао 25. децембра, а не 7. јануара.