Носталгија - Да ли се осјећате маторо?

Носталгија- најобичнија мисаона именица. Кажу људи да се због тих 10 слова у устима могу помијешати сви могући укуси познати човјеку, од невјероватне сласти до изузетне горчине. Питање којим ће се бавити ова тема је како доживљавате носталгију, шта подразумијевате под истом. Да ли се некад затекнете како бројите колико је година прошло од нечега лијепог/ружног што вам је након пакленог дана пало на памет? Како се борите против осјећаја кривице/пролазности/прошлих времена? Осјетите ли се кад маторо због свих ствари које сте превалили преко главе? Можете описати и како је то изгледало кад вас је ухватила највећа носталгија, као и кад вас најчешће хвата. Шта вас тјера да наставите да гурате даље кроз живот?

па зајебавам се што рече Брус, шкк, какво црно троловање?

Сећам се кад су Моша и Тирке играли у репрезентацији ееееее то је био тим, а не ови сад Тошићи, Марковићи, Закасалице...

Citat:za čim da žališ?

Не жалим се, пало ми просто на памет да видим како остали размишљају на ову тему. Ако пажљиво прочиташ уводни пост, видјећеш да нигдје нисам себе споменуо. Елем, мислим да сваког човјека (ако је уопште човјек) некад сустигну мислим у којима мало пребере прошлост и преиспита све што је иза њега. Ако ти то никад не радиш, твоја ствар.

ja se sećam kad sam na radnoj akciji startovao Slovenku, a ona samo rekla "hihihihihi, baš si sladak"... jebiga, imao 11 godina, a ona bila jedra...

Nisam napisao da se žališ, već za čim žališ.
Preispitivanje prošlosti je ok, to vodi nečemu, ali to nije nostalgija. Nostalgija je žal za prošlim, a to uopšte nema poentu. Postoji i ova novokomponovana kvazinostalgija žala za nečim o čemu pojma nemaš, učestala među klincima do tlinest godina koji voršipuju Jugoslaviju, Tita, Dražu, koga god, a nemaju ideje ko su ti ljudi i o čemu se tu radi.
Ovo " Otvorio sam temu i saću samo da Ve posmatram" baš i nema smisla. Ne bi ti ovo otvarao da te počesto ne puca noštalginja. A nema to smisla... Nimalo... Možeš samo rak da dobiješ od stresa i nerviranja. Ne zajebavam se.

Samo jedna reč za nostalgiju koja sadrži sve što nostalgija nosi:
Tekst čitali: Nebojša Gurović,Tatjana Stanković ,Violeta Peković.

Носталгија - када завучеш руку у гаће, извадиш кусур, болно уздахнеш и чекаш да видиш шта ће да процури.

http://www.youtube.com/watch?v=2zXelQkfC_Y

Evo na primer mene ova pesma nekako seća na neka bezbrižnija vremena. Nostalgija je nešto što svaki čovek treba da ima. Čak i mi sa ovih prostora imamo neku dozu nostalgije prema onim šugavim vremenima iz devedesetih, svih ti sranja i opet se čovek (na svu sreću) često seeti i onih lepih momenata u tim tužnim vremenima.

Nije to neko nedostajanje i čežnja za tim vremenom, bilo je i prošlo. Al ope košto je rekao jedan veliki mislilac, na ovom sajtu poznatiji kao Tulumbać:

Kad se samo setim kako je nekad sve bilo super dođe mi da umrem sad kad nije ništa super u poređenju na nekad kad je sve bilo super a sad nije.

bilo je to davne 1941...

svinji grizu kukuruz

Puknem se ovime i izlečim za par minuta...
http://www.youtube.com/watch?v=jexNsBjz1r8

Ja volim sve što vole mladi

Остајем ко клинац до два ујутро да гледам Дивца и Стојковића како играју против Шакил о Нила и Кобија. Сад једино Коби још игра.

imam dvajes pet godina i delimicno se osecam matoro. Radim cele nedelje i kad dodje vikend, vise se ne nasikam ko nekad i pravim haos vec se cudim "ribama" kad kazu da su devedes osmo i kad dodje matematika pa kaze da sam des godina stariji od svih njiju

Citat:Сећам се кад су Моша и Тирке играли у репрезентацији ееееее то је био тим

I kad su titrali živa jaja jedan drugom.

Osećam se matoro kad se spomene nešto što poznaje moja generacija, da pri tome niko od prisutnih (mlađih) ne zna, ili ne kapira, u čemu je bio zadovoljstvo. Svešće se na jugonostalgično nabrajanje, pa preskačem detalje.
Taj osećaj se u veoma kratkom vremenu poništi ako se namesti da niko (ili većina) mojih vršnjaka nema pojma kad se spomene aktuelna fora. Desi se da ""sam u toku". A desi se i da budem van teme, toka, aktuelnosti...(onda sam sama sebi turbo matora).

I osetim se užasno starom ako izlistam poslednjih desetak ili dvadeset godina svog života i to uporedim sa "ostatkom". Te godine su prošle u brišućem letu.

bila lepa vremena kada sam vario sa gavrilom principom,dok je bob marli pevao iz oblaka...

dajte mitketov oproštajni. Bobe okači uz onu sličku sa gandijem.