Браћа луцифери (ЛОШИ СНОВИ)

'Начи, хорори које сте сањали.

На страну хришћанство и та гомна о религијама, генерално се кроз сваку већу говори о демонским силама које на искушење стављају човека из овог или оног разлога. Сад, не улазећи у полемику да ли се те ствари мажу на леба, ил' су конструкција ума, али јесу енергија која се итекак да осетити, хтео бих да испишете пар најгрднијих овде.

Ево мој малочашњи, који ме натерао и да отворим гомна.

Сањам неку прашњаву пећину, типа даст, али баш језиво и мрачно. И причамо као телефонима, наш тим. Ту ме прво нападне неко вриштање из таме, док сам се штекао на вратима неким. Ајде, ок то, тек је почело.

Следећа сцена, како давим неко пиле, значи лол. И типа, од негде знам да, ако га давиш тачно нутми, да ће да цркне, и цркло стварно. А сво време док то радим, осећам да не треба, а опет имаш онај слатки укус зла и моћи. Бачим 'нако мртво пиле, к'о донаторски листић из инфостана, и уђем у гајбу. Тамо, сви спавају. Сестра, као у креветац (а има 15 година) и њен ћале, у дневној. И ја видим њега, и не личи сестра на њега! Док он личи на Тонија Монтану миџет едишн. И осетим некакву одвратну енергију док се приближавам (ево и сад се најежим) и ту се он пробуди као да није спавао јебено! И искобече му се очи и каже нешто типа: "Хуехуехуе, само сам те чекао", и ја ту кренем да се дерем од стра' и пробудим сестру. Објасним јој шта се десило, и она типа стане на моју страну и некако заједно загрљени и сложни, отерасмо ђавола Монтану тако што се рапрснуо у комаде. Тетралол!
Следећа сцена, ја онако гледам, јел готово? И кренем да се сам осећам зло, онако ивл-трололо, као да је демон прешао у мене и ја исплезим језичину од по' метра к'о змијурина нека! И сестра после пар секунди исто...

И типа, ту касније пробудисмо кеву и кренемо да јој причамо шта се десило, тог дела се тачно и не сећам, али смо поштено палацали језиком док смо причали. Била је и нека сцена где сам се напио и имао блекаут и на камери мог телефона који сам касније нашао, се види како ме најбољи ортаци везали и тукли онако олешеног, а види се да су запоседнути некако преко снимка. А један типа, исколачио очи и те муње, сав црвен, а ја лежим несвестан и давим се у јебеној повраћки, значи, ЈЕБЕМ ТИ САН!

Trebao sam da odem na spavanje, ali sam se se zaigrao uz buble trouble pa došao na vuku pred odlazak u krevet. Elem, pre nekih nedelju dana sam sanjao debelog kineza koji me juri po zgradi, ja sam posle nekako izašao iz zgrade i ušao u drugu kod neke milfare, lepo uredno pozvonio na vrata objasnio i milfara me pustila da uđem. Posle je on nekako provalio da se ja tu krijem pa me uvatio i počeo da lomi kosti. Drugi san ja i ortak gađamo mačku sa grudvama, prilaze nam neki mangupi i seru nam što kađamo mačku. Epilog toga je bio da smo se mi usrali a oni nas poslali da im napunimo vodu, mi krenuli kod mene kad ortak krenuo da pobegne ja mu kažem da me ne ostavlja samog pošto sam se živ usro i on me posluša. Pošto smo lepo sipali vodu krenuli smo da im iznesemo napolje kad ono kod stepenica oni, počeli da mašu nekim noževima i mene izbušili ko sir, nije bilo mesta gde nisam krvario i onda tako krvav upadam u bazen sopstvene krvi a oni mrtvi hladni uzeli vodu i otišli dalje

manite se droga i jebite nešto

Kakve to veze ima sa jebanjem?

Најозбиљнији кошмар сам имао пре 8-9 година, типа први разред средње. Био неки домар с буљавим очима кога смо звали Сова. Стално у основној он се нешто дерао на мене, као да правим срања. И све ок, завршим ја основну, упишем гимназију и мислим како су све моје везе са средњом школом прекинуте, али све до једне ноћи...
У возу сам, свуда мрак, амбијент сличан у уводу Бартоновог филма "Успавана долина". У возу нема живе душе. Тражим по купеима, ништа. Само одједном отварају се врата, искаче Сова попут Љубише Самарџића у оном филму кад напада жене фотоапаратом у пределу препона. Сова уз неке неартикулисане ономатопеје јури ка мени, а како му покушавам побећи, врата кроз која сам ушао у тај вагон се удаљавају. Јури мене Сова, јури, и хвала курцу, кад ме је ухватио, пробудих се. Страшан је то кошмар био.

Пре можда три године идем с ортацима градом и видим читуљу с познатом сликом - тај исти домар умро. Иако није у реду рећи, али сам осетио олакшање. Након тога га нисам сањао.

Dok sam gledao ''Strava u ulici Brestova'' redovno sam sanjao jebenog Fredi Krugera kako me juri... Bem ti film kad sam ga i gledao... u jednom snu je na leđima imao i papagaja koji me je jurio i oborio na pod... Fredi je polako prišao, digao ''onu'' ruku i tu sam se probudio okupan u hladnom znoju...
Sad se razmišljam da napišem tužbu reditelju i scenaristi tog filma za pretrpljen strah i loše snove. Čuo sam da se to u Ameriki super plaća.
Zainteresovani, koji su imali iste probleme a ima ih 100%, ujedinimo se i ajd' da uzmemo pare. Ko ih jebe :)

negde 2008. sam sanjao kako sam doveo jednu milfaru komsinicu da je jebem,a ona se raspala u komade dok sam je jebo,onda odlazim u svecinu sobu da je zovem za pomoc, a ona kolje momka svog...kasnije smo ih strpali u kesu za smece i nosili tu kesu kroz grad...mnogo sjebana atmosfera kroz ceo san,,,ima jos,ovde sam ovde pisao http://vukajlija.com/forum/teme/23372-najbolesniji-snovi?strana=11#post_1265514 jos bolestina...a bilo je dosta i incestoidnih i svakakvih snova,bas bas bolesti...tacno je ono kad jedes masno pred spavanje da ces imati nocnu moru...zilion nocnih mori sam imao bas zbog toga

Koji tripovi jebote... Smanjite meso i masno pred spavanje.
Imala sam nekoliko košmara, ali se nijednog ne sećam baš jako detaljno. Imala sam jedan jako uznemirujući san. Vozila sam se vozom i prolazim pored gradova i nikog živog apsolutno nigde nije bilo. Samo voz ide, pa stane na stanicu i otvori vrata, i non-stop niko ne ulazi. Bio je onako sa velikim prozorima, nešto poput ''Romantike''. I tako ja prolazim, a ono okolo se vide močvare, pitala sam se kako to voz ide kroz taj mulj i vodu, ali nema ničega, ni ribe, ni žaba, a ako prođem kroz gradove isto niko. I ništa se živo sem voza nije čulo i to kako ide po vodi. Sve vreme je sve bilo u nekim jako bljutavim, sivim bojama. I ja odlučim da odem do mašinovođe. I kako prolazim iz vagona u vagon, stignem tamo, i otvorim vrata, okrenem stolicu, a on bio skroz fosilizovan i otpade mu lobanja. I tu sam se probudila i to samo zato što sam se uplašila da neću znati da upravljam vozom i da ću se skrcati negde.

Citat:manite se droga i jebite nešto

+9001

Sad tek videh da si i ti ovo rekao dok sam kuckala moj post, tačno 10000000%.

Citat:tacno je ono kad jedes masno pred spavanje da ces imati nocnu moru...zilion nocnih mori sam imao bas zbog toga

Ovo je sanjano malorpe...
Nalazim se ja u centru Pirota i sa drugom sam krenuo ka posti da kupi karte za voz, ja u rukama nosim burek, jogurt i pivo. Ulazimo u postu, on kupuje kartu i prelazimo u drugi deo poste gde su 2 trezora s parama on ulazi i uzima koliko mu je potrebno i izlazimo. Sedim na klupici i prilazi mi policija s namerom da me pretrese posto imaju dojavu da planiram da pravim neka sranja na utakmici Radnicki Pirot - Zitoradja (koja se igrom slucaja igra danas) i tako oni mene skidaju ljudi gledaju, i meni prekipelo sto me tako maltretiraju i krecem da skidam cipele (one vojne) i policajac stavlja ruke u njih, mirise ih...Zavrsi se pretres i ja se setkam po centru kad me hvata drug i krecemo prema stadionu da gledamo utakmicu nas 50-ak. Setamo pored Nisave kad uocavamo da je na jednoj kapiji napisano nesto uvredljivo o jednon mentalno poremecenom decku koji je isao s nama nekada na utakmice (ova osoba ne postoji u stvarnosti) i skapiramo da je to napravio covek koji zivi do njega i odlucujemo da se osvetimo. Konsultujemo se sa njegovom zenom koja je bila ispred i ona nam daje saglasnost. Napustaju me svi i ja sam ostajem da se osvetim. Pokusavam da ga poremetim putem nekih kompjuterskih programa koji ima 3 neka podprograma. 1.Postane skoro kao robot, ne moze da razmislja; 2. Moze da razmislja ali na nivou deteta od 2-3 godine. 3. Razmislja normalno ali je ostatak tela poremecen... Posle duzeg vremena ja nekako uspevam da ga dovedem na nivo robota, ali on nekako uspeva da povrati funkciju razmisljanja i postaje kao neki ludi zlikovac, otima svoju zenu i krece da bezi a meni u oci baca neku tecnost koja kao da mi stvara pesak u ocima i skoro nista ne mogu da vidim a uz to mi stvara osecaj da je on jos u kuci, i tako ja pokusavam da obrisem taj pesak na sve nacine i nekako uspevam (ne znam kako, obicno u snovima kad hoces nesto da uradis ne mozes). Jurim ga ja po nekim drvecima i nekako ga sustizem i hvatam i ispostavlja se da sam ga uhvatio pred mojom kucom, shvativsi kakvo sta sam napravio odlucujem da ga ubijem. Vodim ga u radionicu i koliko god pokusavao da ga udarim udarac nikad nije dovoljno jak, i tu se dosta vremena mucim i najvise sto sam postigao je da sam ga onesvestio. Onda resim da mu preopteretim mozak racunajuci da ce pregoreti od preopterecenosti, prikljucujem ga na kompjuter i punim mu mozak nenormalnom kolicinom informacija, nakon cega mozak izgara i ovaj umire.
P.S. Izostavljeno je dosta detalja na pocetku snova da bi brze dosao do sustine sna.

Citat:ova osoba ne postoji u stvarnosti

macori,svakoga koga sanjas si barem video u stvarnosti...ne mozes u snovima da imas likove koji ne postoje u rl i koje nisi barem video u prolazu

Dobar san, coa, lolo:) Dajte još

Pre par godina sanjam kako stojim iznad otvora u zemlji, nešto slično šahtu, a ispod je nekakav lavirint podzemnih prolaza. I sad, noć je, ja stojim iznad toga, i moj mali brat uđe dole, kao hoće da se igra. I kako je ušao, u početku ga čujem, a onda sve slabije i slabije. Ja krenem da ga dozivam i hoću da krenem za njim, ali kad podignem poklopac od šahta, prolaza više nema, ispod je samo zemlja. Odjednom se kao budim u svom krevetu i kontam sve je bio san, kad vidim oko mene svi traže brata, pitaju me jesam ga videla negde. Koliko sam se tad isekirala, užas. Posle sam se stvarno probudila.

Sanjam ja tako da idem pored Pedagoskog parka u Jagodini, i vidim nesto tamo u zbunju se pomera. A kao mladog Soada su me plasili da tamo postoje razna cuda, verovatno zbog toga sto ima narkomana pa da ne zalazim tu, jelte. I prolazim ja tako kad vidim nesto me prati, ja se okrenem JEBEM TI ZIVOT KOZJE NOGE. udri sprint, kad ono krenu za mnom. Bezim ja tako bezim, a nikako da stignem do kuce, a kuca mi tu blizu jebiga. i sto vise trcim kuca mi dalje. Nikako pobeci onoj sotoni, brza od mene, imam osecaj da namerno ide iza mene, nece jos da me sta je vec htela, otkud znam, zna neko sta djavo radi kad te u'vati? i odjednom upadam u neki kurcev ambis, padam padam padam, nikako pasti. I tu se probudim, onako skocim iz kreveta ko u filmovima mehehe. Od tad ne volim da prodjem pored pedagoske, sve imam neki cudan osecaj.

Можда те упозорила подсвест на радове на путу

Sanjao da s Đovakom, ovdje, u Šipovu, sjedim u kafani i cugamo. On prekin'o karijeru zbog povrede zgloba, ali nasmijan, kao da ga bole kurci. A ja plačeeeem, piče suze k'o kurčeve glave...
Užas.

ја сам сањо да сам се изгубио са две најбоље другарице у тржном центру величине као маракана

imao sam jezivo psihodelican san a onda...posto telo se u snu paralizira,nekada se desi da se covek probudi pre svog tela...desilo mi se i prsole godine isto ko jutros...iako sam znao za to,ujutru kad se probudim nee znam svoje ime a kamoli nesto sto sam procito na netu pre 100 godina...pokusao sam da se derem,al dzabe,ne moze da se izusti ni najmanji sum,prva mi se odbanovala noga ispod kolena pa je presmesno bilo dok sam paralizovan u svim ostalim delovima tela lezeci na stomaku cimao nogu ka gore...ne znam jel bas za temu,al taj osecaj je gori nego bilo koji kosmar,ono,ubedjen si da si budan i paralizovan...posle par minuta odbanovao mi se i ostatak tela,pa sam se smejo,jer sam skapiro o cemu se radi

Stalno sanjam da moram da ubijem neko malo i bespomoćno biće, ne želim a moram, mrcvarim ga, kasapim, ono se otima, meni gadno i užasno, ali znam da moram da završim posao.

Ja samo da's upišem. Pa ću posle nešto da ispišem pošto imam širok repertoar, od klasike (idem mračnom ulicom prati me taxi, izlazi čovek iz kola i juri me) preko beznogih mačića do jurenja veštica kroz katakombe naoružana nožem za margarin.