Ово није књига о Орвеловом делу него књига о садашњем свету, о поређењу истог са Орвеловим делом. Некако, мени се лично, све више чини да човечанство жестоко тежи ка тој фамозној 1984. Једноставно, имамо гомилу оваца које нису способне да се побуне, јер нису ни способне да мисле, а и они који су способни да мисле, свесни су да немају шансе да на то приволе остале. Даље, такође постоји и стање сталног "рата". То јест, не могу то назвати ратом, али сваки дан неко најебе, сваки дан је срање на Косову, на истоку, у Северној Кореји. Кољу се у Африци, Чеченији, мало по мало, кокну и некога по Америци, Европи, дигну пар људи у ваздух и тако. И буквално, као да је свет упао у неко стање сталног рата, када због тога што је константан рат постаје нормално стање и практично постаје једнак миру. Такође, иако нису подељени као у делу, са једне стране имамо Америку, са друге стране Европу, а са треће Русију и остале, и ако томе додамо и Несврстане, закључујемо да су сви негде сврстани. Исто тако, константно иду приче како ће се живети боље и како може и горе, како излазимо из кризе, ово оно, и све подсећа на демагогију Великог Брата. Исто тако, речник нам је дебело упрошћен, услед необразовања људи, и усред смањење потребе за читањем и слично, тако да је и фонд речи прилично сужен и сужаваће се константно. Музика је све гора и гора. А још једна интересантна ствар је да уместо оног начина контроле, имамо интернет.
Једино што уместо Великог Брата имамо Тому Николића, што му дође као додатан бедак, ал' ајде.
