Nisam nešto srećan jebemga, ali nisam ni sjeban, možda je najbolje reći da sam smoreno poluzadovoljan, iako sam po prirodi uvek za akciju i zajebanciju i gledam pozitivno na život. Najsrećniji sam nekako bio u periodu dok sam bio klinja, iako je bio rat i proveo sam dobar deo rata u podrumu skrivajući se od hrvatskih granata, jedući kuvana jaja i slaninu, po raznim izbeglištvima, i tokom srednje, iako su moji tad propali financijski dibidus. U srednoj sam bio pun nekog elana i želje, bavio se sportom, radio za džeparac, pisao poeziju, čitao knjige, pio po vašerima, i upadao nepozvan na svadbe i ostale daće. Na faksu sam nešto manje bio srećan, ali i dalje je to bio super period života. Večita borba sa novcem me prcala k'o mlad šiptar sansku kozu, radio sam i visio do ponoći u čitaonici, a sa druge strane - stanovao sam sam u sobi u domu, študirao šta volim, živeo sam kako sam hteo, ćerao cirkuse po izlascima i jurio devojke. E, kad se faks završio, tada je sreća počela da se drastično skurcopižđuje. Kad užeš u život i posao, tek onda na raznorazne smradove od ljudi naiđeš, obrni-okreni, jebu ti raspoloženje. U nauci tek ima buljuk smradova, nejebača, i kompleksaša, dok se profesionalno nisam počeo baviti nisam mogao ni da zamislim koliko. 50-60 sati rada sedmično i nije neki problem, nego ljudi-govna koji gaze preko svega da bi ostvarili svoju korist. Dalje, društvo od ranije se postepeno raspe, svako ode na svoju stranu, ljudi ostare, ego poraste, postanu namćorasta zakerala i počnu da se udrvljuju sa pričom: "joj ne mogu to - to je ispod mog nivoa, ne mogu ono - isprljaću košulju, mrsko mi ovo - umoran sam"... Sad kad sam baš zadnji put na odmoru bio kući, bio sam kao kerče pušteno s lanca, željan i vispren da ćeram cirkus k'o u stara vremena. Al' šipak. Teško ljude naterati da idemo neke ludosti da radimo, svi se nešto udrvili. Rekoh, jebeš ovo - pa sam posle visio s bratom na ćevapima i derao pivu u nekoj lokalnoj birtiji, otišao sa bivšom na kaficu, bacio par roštilja sa porodicom i par puta otišao na pecanje. Tako mi odmor prošao, poprilično polupenzoski.
Da sumiram, većinom se sveo život na haus-vorking, vorking-haus, počeo sam se baviti opet sportom, počesto se napijem kući kad me šefovi jebu, tada budim komšije sa krajiškom muzikom, i smaram ženu nekim trulim forama. Tako, klabing za siromašne. Inače sam O.K.
Šta znam, nešto kontam da bi me jedna ljubavnica bi me oporavila kako dolikuje lolo
