Elektronska muzika

pa evo sta je postovao stevan kostic,nekog lika u sesiricu i lila majcici.ma pederski stil kazem ja :D

A u sklopu međunarodne nedelje borbe protiv Kikija Lesandrića, nastavlja se intenzivno spemovanje elektronskom muzikom, na opšte zaprepašćenje studentskih organizacija širom Srbije, čiji su mnogi članovi spontano otpočeli štrajk glađu ispred zgrade Vlade. Na vezi je naš specijalni dopisnik iz Veike Britanije, gde u poslednjih nekoliko godina među omladinom već uveliko vlada muzička pošast zvana dubstep. Halo, kolega, da li se čujemo:

Daklem, dabstep. (khm, khm) Hibridna muzička forma, nastala oko 2000. na ruševinama britanskog garažnog hausa, pod jakim uticajima dab muzike. Mnogi se slažu u oceni da dabstep predstavlja jedini ozbiljan muzički novitet koji nam je donela protekla decenija - barem kada se radi o elektronskoj muzici. Gore navedana hitčina iz 2005. delo je gospodina Olija Džonsa, u narodu poznatijeg kao Skream. Čovek koji je svojom pojavom mršavog i smorenog tinejdžera oblikovao stereotipe o dabsteperima, nesporno je jedan od pionira ovog zvuka, ali (nažalost?) i jedan od vodećih proponenata njegovog kretanja ka mejnstrimu.

Loefah, ubedljivo najveći gotivac od svih, lik koji je definitivno emancipovao dabstep od njegovih muzičkih korena i dao mu prepoznatljiv izgled, svojom vizijom mračnog, tvrdog, i minimalistički svedenog zvuka. Proređeni ritmovi nabijeni su izuzetno TEŠKIM basevima koje jasno osećate fizički prisutnim u prostoru (na valjanom ozvučenju, razume se). Stvar je iz 2006.

Pinch, takođe legenda, kasnije poznat po raznim muzičkim ekskurzijama (najčešće u pravcu tehna i hausa) tada još uvek u klasičnom fazonu. Rstva iz 2004.

Kromestar, stvar iz 2006, tipičan zvuk iz tog perioda.

luke.envoy, čovek nije puno izdao, ali sve što je izdao je prejebeno, pa mu to obezbeđuje kultni status u scenskim krugovima. Ovo je iz 2008.

Kode9, takođe pionir dabstepa (a po njemu samom verovatno i jedini), ultraprepotentni lik koji voli da filozofski teoretiše o andergraund muzici, subverzivnom potencijalu zvuka kao glavnom oružiju budućnosti i raznim drugim kewl temama. Ipak, ne može mu se osporiti vrlo snažan muzički koncept, originalan futuristički pristup dab muzici kao i inovativan dizajn zvuka. Danas radi neku čudnu muziku, čiju genijalnost još uvek nisam uspeo da provalim. Ova stvar je iz 2006.

Peverelist je primer bristolske škole dabstepa, generalno melodičnije i više eksperimentalno nastrojene, uvek spremne da koketira sa različitim pravcima. Ovaj put u nežnijem izdanju, na momente i melanholičnom. Stvar iz 2008.

Blackdown je lik kod koga je u prvom planu činjenica da je iz Londona. Ali ne ovog pravog Londona, već nekog idealizovanog post 9/11 multirasnog Londona, koji uglavnom postoji samo u njegovoj glavi. Vodi blog na kome piše dugačke i ozbiljne naučne tekstove o lokalnim crnjama MCevima iz raznih krajeva grada. U produkciji mu pomaže neki lik Dusk, a to malo što je izdao uglvnom je prilično dobra muzika koja predstavlja miks različitih "ostrvskih" muzičkih pravaca (dubstep, grime, dnb koje on sve zajedno zove UK bass music), prošaran orijentalnim elementima. Stvar je iz 2007.

Shackleton je čovek čija umetnička kreativnost uveliko prevazilazi priču o nekakvim scenama, stilovima i glavnim bajama. Mogu da kažem samo da je to perkusivno orijentisana muzika sa tribalističkim prizvukom. Ne treba imati iluzije o tome da je njegova muzika razumljiva na prvo slušanje (barem meni nije bila). Shack nije lik koji će se truditi da vas impresionira bilo kakvim forama i trikovima. Uopšte nije lako pronaći prave reči za muziku koja baš toliko odskače od svega ostalog na sceni, a da pritom ostanete bar formalno objektivni... Ukoliko danas još uvek ima smisla posmatrati muziku kao izraz vremena u kome ona nastaje, mnogi će se složiti u tome da je Shackleton verovatno jedini čovek koji svojom originalnom vizijom elektronske muzike na neki način uspeo da “uhvati zeitgeist” decenije koja je za nama. I koliko god to zvučalo pretenciozno, zaista je teško odupreti se utisku da njegova muzika savršeno karakteriše kolektivni pesimizam, opštu dezorijentisanost i povratak mitološkoj svesti u nekakvom (prećutnom) iščekivanju 2012. Ova stvar je iz 2006, inače sve tri stvari na tom izdanju su prejebene, no ipak se odlučih za kultnu Blood On My Hands. Obratite pažnju na tekst.