Ma... Pokušala da sa učenicima radim njegovu poeziju. :/ A za dotično IV-1 najlepša poezija je ispisana na tiketima.
Triptihton za Euridiku
II
Na dno slepog predela gde me nema, jezoviti
gde su prizori, s one strane krvi gde voće
otrovno raste, siđoh, tamo gde uskoro noć će
pokrasti sazvežđe suza koje će u oku mi zriti.
O, u slepoočnice se svoje nastaniti.
Evo me bez odbrane ispred strašne samoće.
Ne okrenuti se ma koliko da se to hoće.
Lice bez očiju na pustome zidu biti.
Crvene ptice pevaju u mome mesu.
Crne ptice obleću oko moje glave.
Neka mi čelo bude načeto u lesu
gubom i kamenom ispod letnje trave,
ako izgubim tvoje divno lice
na ovoj gorkoj obali od mraka i groznice.
Pitala sam ih zašto se Orfej okrenuo. Da li je moguće da taj pesnik, koji se odvažio na silazak u Had, kojem je jedinom pošlo za rukom da umilostivi smrt svojom pesmom i tako izbriše granicu između ovog i onog sveta - da li je moguće da je bio toliko nekarakteran i nestrpljiv?
Mislio je da Had neće održati obećanje? Ali, šta ima Had od toga da se šali sa Orfejem, on svoju moć ne mora nikome da demonstrira.
Zašto se okrenuo? Zašto je nesiguran?
Možda je sumnjao u sebe. Možda je mislio kako njegova pesma nije bila dovoljno dobra, i da bi se uverio u svoje umeće, zato je pogledao ide li Euridika za njim. Tako mu je njegov poraz (gubitak voljene žene zauvek) ujedno i dokazao da poseduje bogovski talenat.
Sama pitam, sama odgovaram. To je poseban tip časa, uskoro bi trebalo da ga uvedu kao rubriku na formularu za pripreme.
