Nikada neću zaboraviti

Ovde se polemiše o stvarima koje nikada nećete, ili jednostavno, ne možete da zaboravite. Svaka priča, događaj, anegdota, situacija ili sama pomisao koja nikad neće biti zaboravljena.

Na primer: Nikada neću zaboraviti kad mi je ćale kupio prvu fudbalsku loptu i kopačke. Nisam ulazio u kuću.

Izvolite!

Sjećam se i danas one kurve što mi na onoj svadbi prenijela hlamidiju, garant je ona, nju sam jedinu jebo bez kondoma, mora biti ona jebem joj sjeme.

SKOČKO :*

Awwwwww Reme <3

Nikada neću zaboraviti ulice Novog Sada na kojima sam odrastao, ni svoje bivše odjeljenje u OŠ "Vasa Stajić", ni drugove s kojima sam se igrao po krovovima zgrada u Braće Krkljuš, ni malog Mišu Stojkova, najboljeg druga iz djetinjstva, s kojim više nemam nikakvog kontakta, ne znam ni gdje je, ni šta radi, neću zaboraviti ni Jelenu, moju prvu "ljubav" al' s njom se bar čujem ponekad....

Vraćam se sa svojim drugarom iz škole. Klinci:7-8 godina, komšije-nerazdvojni, zajedno u klupi, zajedno u dvorištu...
Počinje da pada kiša, pretvara se u pljusak. Odjednom se sve namračilo i počinje da grmi. Nama to nije smetalo sve dok Slavko nije rekao :
"Metal privlači grom!!! Ti imaš kopče na torbi, a ja metalni rajsfešlus....'ajde trči. Od groma se umire na mestu!!"
Nas dvoje smo trčali ko bez duše. Sutradan smo bili presrećni što smo sačuvali žive glave.

Slučajnost nas je spojila posle 35 godina i tada smo evocirali svakojake dogodovšine, ali taj strah da će grom da nas ubije....nikada brže nisam trčala.

Прву праву саобраћајку, кад ми је пукла гума и изгубих контролу над својим тадашњим Ескортом. Нисам ишао пребрзо, око 60 км-х, али је било зајебано баш, јер сам морао да избегнем возило које ми је ишло у сусрет, цимам волан десно, ауто иде лево, директ у њега, цимам јаче, ауто се некако исправља, возило које ми иде усусрет је већ на неких 15м можда, нема шансе да га избегнем, фала богу па је онај возач укапирало о чему се ради, па скренуо у моју траку, а ја одмах леви пун, и скренух ван пута, бочно ударио у неко дрвце и забио се носем у неку шанчугу доле. Нисам имао везан појас, ал сам мноого добро прошао.

Samo vi piskarajte nezaboravne stvari. Džaju mi se mnogo.

Никад нећу заборавити кад сам први пут умро. Било је баш екстра, болница ово-оно. Само не знам што сви серу да виде бјелу свјетлост анђеле курце палце, ја нисам вид'о ништа :)

Сетих се једне ствари.
Никад нећу заборавити када сам са 2-3 године био у болници. Хтео сам да изађем из кревеца, ваљда јер је у кревецу поред била нека кул играчка, и видела ме бабица да покушавам да изађем. И маму јој јебем, везала ме је са четири оне памучне пелене. Једна је била око струка, две везане за њу, са моје леве и десне стране и привезане за странице кревеца, а једна је била везана иза леђа на ту пелену око струка, и опет за ужу страну кревеца. Сетих се тога, јер сам опет видео после много времена омот албума "Piece of Mind".
И пар година касније сам опет лежао и сећам се бабице која ме је учила да бришем нос рукавом, и да никад не бришем марамицом.

Никад нећу заборавити како сам се смувао на камповању, у шестом разреду, са девојчицом тако што сам јој плаћао бурек...

Nikad neću zaboraviti osmi osnovne, bili smo na ekskurziju u Bosnu, bilo je predvečerje, bili smo na Baščaršiji i jeo sam najbolji burek sa sirom. Ako nekad nađem tu sliku podijeliću je sa vama.

Hahahha, Meśo, kako si pokvaren :))))))))))

Citat:Nikad neću zaboraviti osmi osnovne, bili smo na ekskurziju u Bosnu, bilo je predvečetje, bili smo na Baščaršiji i jeo sam najbolji burek sa sirom. Ako nekad nađem tu sliku podijeliću je sa vama.

To ti sebi nisi dobro preveo jelovnik na crnogorski.....

Nikada neću zaboraviti ovo veče. Morao sam da napišem ovde da bih pamtio datum.

Вечити, брате, говори, си га мећо?

Citat:MileBubreg
Вечити, брате, говори, си га мећо?

а што би тако нешто тривијално и нормално заслуживало да се памти датум?

па можда је био ђана, шта му га ја па знам.

Mile, ako stvarno misliš da treba da pamtim, ili da pišem datum kad sam ga metnuo, onda me zaista zabrinjavaš.
Što kaže Šomi

Citat:што би тако нешто тривијално и нормално заслуживало да се памти датум

:)

Citat:тривијално

Sto ove bezobrazne reci koristis, Somaro...zabrinjavas me.

Никада нећу заборавити 24.март 1999. око 8 увече...вратио сам се,као клинац,кући са буразером и ћалетом,са ватерполо тренинга. Кући су ме дочекале уместо вечере гранате "милосрдног анђела"!