Nisam stigao malopre da ispričam sve nego samo izvukao koncept, jbg JA JEBEM, pa sam obavljao uzročnoposledičnu radnju... Dakle, išao drugarov deda iz kafane u sitne sate kući. Kad eto ti pred nj iskoči staza. Gledi on stazu, ne poznaje bogaz a ko da preče mu je tuda do kuće i krete on tom stazom. S jedne strane reka sdruge detelina mlada. Kad najedared naiđe on na Ranka stolara, pokojnog, nek mu je laka crnica. Veli njemu Rane: "Vrati se kuda si došao i ne idi kuda si pošao već meni na grob pođi i zapali sveću!". (E da tada je Ranko stolar još bio živ) Deda Dule (tako se zvao deda Dule) će njemu: "Svrake ti mozak popile kome bre na grob!? To što si blesav ne znači da si veseo! Pusti me idem kući slomiće mi Olga i noge i ruke..." i raziđoše se... Utem se začu lira sa sedam žica, okrete se deda Dule, gleda on i ima šta da vidi šurnajes lepotica kakvih za života nije video igraju kolo. Priđe on, baci opanke i zaigra sa njima. Dok je igrao sve bilo super al kad stade kolo on pade ko da nema kostiju u sebi. Priđe mu jedna od devojaka (on veli najlepša a ja volim da verujem da je rekao najsisatija) i reče mu: "Ako istinu kažeš bacićemo te u reku pa šta ti voda namesti kostiju to ti je, a ako uspeš da nas slažeš iscelićemo te i pusti ti te." gleda on nju (u sise) i kaže: "Puštajte me beštije ako Boga znate!", ali usledi pitanje "Kuda si pošao?" i on ko iz topa: "Kući!"...
Sutradan naiđe sprovod, prate Ranka stolara, upokoji se te iste noći. Sprovod stade pred mostom da popa očita molitvu kad neko jauknu: "Neko je u vodi!". Izvukoše oni deda Duleta, pihtije mu nisu ravne! Ko da koske nema.
Nakon nekoliko godina terapija kod čiče iz Jevremovca pr'oda deda Dule.
A priču mi je počeo sa: "Ne smem da priđem velikoj vodi ubiće me vile!" ili je bilo nešto kao ako priđe vodi sjeban je jer pričao o vilama pa će da se osvete, rekla mu Crna Marija iz Zukava. E on je umro sa glavom u lavoru, umivao se čovek. Svi mislili da se udavio, niko nije ušao u Tamnavu godinama nakon toga, bojali se vila. Al ja znam da su mu radili autopsiju i da se nije udavio već imao je prostrelnu ranu na srcu al nikakvih tragova na koži. Bežao je od vila i vode ali su ga one na kraju skenjale strelom, ima par njih nečasnih koje ne biraju sredstva, rekla mi Crna Marija iz Zukava.
Kažu stari da kad se razbije kamen na vodenici ne valja ga poravljati ili menjati nego da se vodenica zapali i sagradi nova, jer ako se menja kamen onda se skupljaju vile da igraju kolo u tom kraju. Trčao ja jedno veče i odem podaleko od kuće, htedoh trčati nazad ali se umorio i polako natavim. Nakon što je treći put trepnula zvezda Danica začuh da nešto gazi reku. Prvo pomislih da je neko od ovih mojih pajtaša, prave mi zasedu da me uplaše ne bi im bio prvi put. Prišunjam se ja da uplašim njih al imam šta da vidim devojka u svetlo plavoj haljini klekla u vodu i pere jabuke i sepet jabuka pored nje. Znao sam kako izgleda svako žensko čeljade u krugu od dvajes kilometara a nju sam prvi put video i bila je prelepa - savršena. Nedugo ona ustade i otide na drugu stranu obale, ležao sam tu još nekih desetak minuta pa sam otrčao kući.
Video sam vilu jebte se!
