Postoji jedan argument koji koriste hrišćani i konzervativci i konzervativni hrišćani, i koriste ga već dugo vremena. U pitanju je veoma jednostavan argument, ima samo tri reči: "Homoseksualnost je neprirodna" i zbog toga je pogrešna (tj. nemoralna), jer ako je nešto neprirodno – to odmah znači da je pogrešno.
Zapitajmo se nekoliko pitanja.
Prvo pitanje koje moramo da postavimo je: Šta je neprirodno? Odgovor je: Neprirodno je ono što nije prirodno. Kako nešto može da bude neprirodno? Priroda uključuje cepokupno postojanje. To uključuje vas i mene i termite i suncokrete i oblake i zvezde i kvazare i komete i supernove i crne rupe i tamnu materiju – SVE je deo prirode.
Obično kada ljudi pokušavaju da opovrgnu argument da je homoseksualnost nepriroda, okreću se ka životinjama i kažu kako postoje i homoseksualni pingvini i homoseksualne zebre i homoseksualni psi i homoseksualne mačke i tako dalje. Homoseksualnost se može naći u celoj prirodi. Iako taj argument nije toliko loš, ima jednu fatalnu manu: prećutno izražava da je ljudski rod odvojen od prirode, što naravno nije slučaj. Ljudska bića su deo prirode. Evoluirali smo od tzv. "nižih" vrsta, deo smo prirodnog poretka, deo smo okoline. Postoje neki environmentalisti kao što je E. O. Vilson koji kažu da je način na koji utičemo na okolinu neprirodan. Ali kako je ovo moguće? Ako neboder može da bude neprirodan, onda je i pčelinja košnica neprirodna ili dabrova brana ili osinjak ili kolonija mrava... Kako to da smo mi jedina vrsta na planeti koja kada izgradi nešto – to se smatra neprirodnim samo zato što je kompleksnije i samo zato što smo koristili intelekt umesto instinkta da bi to proizveli? To nema mnogo smisla, jer ljudski intelekt je proizvod prirode kao bilo šta drugo. Kada se zapitamo šta je neprirodno, odgovor je: Ništa. Ne postoji ništa što je neprirodno. Dihotomija između prirodnog i neprirodnog je lažna dihotomija. "Neprirodno" je samo koncept rođen iz naše grozničave potrebe da damo svemu protivteg. To je naša potreba za ravnotežnom, uvek pokušavamo da izbalansiramo stvari. Ako postoji tama, postoji i svetlost, ako postoji sreća, postoji i tuga. Volimo kada stvari imaju suprotnost i mnoge stvari zaista imaju svoje suprotnosti, ali ne postoji neprirodno. Priroda nema suprotnost, jer priroda uključuje sve.
Kada ateista ili agnostik ili antiteista ili bilo kakav drugi slobodni mislilac ukaže na to da postoji mnogo racionalnih nedoslednosti sa konceptom boga, mnogi hrišćani će odgovoriti: "Bog postoji izvan prirode, prema tome Bog je izvan logike i izvan racionalnosti." Dakle, ako si ti jedan od tih hrišćana koji prihvata takvu tezu, to znači da je i Bog neprirodan. A ako tvrdiš da je neprirodno inherentno loša stvar – to znači da je Bog inherentno zao (jer je neprirodan). Ali ok, nije to tema trenutno, tema je opovrgavanje argumenta "homoseksualnost je neprirodana".
Dakle, ne postoji neprirodno, to smo ustanovili. Ali pretpostavimo da nisam u pravu. Recimo da postoji priroda i nepriroda (i samim tim stvari koje su nekako neprirodne u svetu). Evo problema: po standardu koji kaže da je homoseksualnost neprirodna, takođe su i naočare neprirodne. Nakit je neprirodan. Kuće su neprirodne. Lekovi su neprirodni. Sve moderne pogodnosti na koje smo navikli su neprirodne. Ok, možda se to ne kvalifikuje da bude neprirodno. Možda su samo određena PONAŠANJA neprirodna. Da li je onda prirodno okupljanje ljudi u zgradi svake nedelje radi obožavanja Boga? Da li je prirodno obojiti prave linije na travi i terati ljude da trče po livadi za loptom? Da li je prirodno da neko skače iz aviona i povuče kanap da bi otvorio padobran kako bi se bezbedno prizemljio? Je li to prirodno ponašanje? Nijedno od ovih ponašanja, po tom standardu, nikako ne može biti prirodno. Ipak, ni za jedno od njih se ne smatra da je nemoralno.
Ali hajde da zanemarim i to. Recimo da je homoseksualnost neprirodna, a sve prethodno nabrojano je potpuno prirodno. I dalje ne razumem zašto neprirodno nužno mora da bude pogrešno. Kao što sam već ranije spomenuo, mnogi hrišćani tvrde da bog postoji izvan prirode i samim tim je neprirodan, ali takođe tvrde da je omnibenevolentan. On je bog savršene dobrote koji postoji izvan prirode (i time je neprirodan) = nešto neprirodno je dobro.
Dakle, ovaj argument nema mnogo smisla. Ustvari, to i nije argument. To je opravdanje. Izgleda da je u ljudskoj prirodi da ne vole nešto što odstupa od norme. Bilo da je u pitanju homoseksualnost ili drugačiji način odevanja ili bilo šta drugo – imamo mehanizam koji nas čini da se osećamo malo nelagodno u prisustvu onih koji su drugačiji od nas. Ne utiče kod svih nas, ali izgleda da utiče kod mnogo ljudi. I čini mi se kao da umesto da se borimo da ga prevaziđemo, smislili smo načine da ga opravdamo. Ljudi kažu: "Mrzim homoseksualnost, jer je Bog rekao da je to loše" ili "Mrzim homoseksualnost, jer je neprirodna". To je visceralni, momentalni odgovor koji služi za opravdanje. To je kao kada bi ti neko spalio kuću, i kada ih upitaš: "Zašto?" oni ti daju neki odgovor koji su smislili na licu mesta: "Žao mi je, zaklanjala mi je pogled" ili "Hteo sam da isprobam nove šibice". Ista stvar – visceralno, nepromišljeno opravdanje smišljeno na licu mesta. To nije pravi argument i nikada ne trebalo da bude tretiran kao takav. I zato uvek takvim ljudima treba ukazati da to nije pravi argument već opravdanje koje ne drži vodu.
Sledeći put kada neko počne da priča o tome kako je homoseksuanost neprirodna, ne treba pominjati kako se homoseksualnost javlja i u prirodi, jer logično je da se homoseksualnost javlja u prirodi – mi smo deo prirode i javlja se kod nas. Čak i da je homoseksualnost neprirodna, ne postoji ništa inherentno loše u tome što je neprirodno. Neprirodno, kada bi postojalo (a ne postoji), bi bilo potpuno moralno neutralni koncept.
Hvala na pažnji i nadam se da ćete da bukmarkujete ovu temu da možete da obnovite gradivo svaki put kada dobijete napad homofobične bigoterije.
