Аца Лукас као један велики уметник, дизач широких народних маса, појачивач емоција, узрок дубоких депресија, крајње еуфорије, повећане потрошње алкохола, смањеног инвентара у кафанама, неоспорно доказује да садржај његових песама у комбинацији са његовом личношћу представљају ..... уметност ...... Александар својим песмама уме да дирне у човекова осећања, покрене емоцију, изазове треперење душе. То је и крајња сврха ументности, подражавање. По Платону, музика је највиша подражавалачка,а уметност као идеја, једина има привилегију да се показује чулима. Ацина дела очигледно то чине.
У овој теми ћу ћеш ће ћемо ћете ће се бавити условима и узроцима тема Ациних стихова, њиховим садржајем, ликовима, заплетом, епилогом, поруком коју носи, тумачења коплетне ситуације, њено интерпретирање алегоричном методом, или буквалном, зависи од вас. Социолошким и културолошким коренима и утицајима. Етиком.
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
Почео бих овим :
http://www.youtube.com/watch?v=Dsuz6byZx6U
Citat:Неће мама доћи
Отишла је мама синоћ на пут
службени пут, далек и дуг
Уместо ње писма сам ти писао
И поклоне за рођендан слао
На том се путу разболела
слагах те ја да је и умрла
јер како да ти кажем истину
Кад знам колико си је волела
Не могу више да те лажем
одрасла си, паметна
твоја је мама с другим човеком
са мном је била несретна
Неће мама доћи, неће никада
Нек твоја суза за њом не пада
За лепше ствари ти си створена
цветај ми, ружо без корена
рузо, моја ружо, моја ружице
Сањала је мама нестварне сне
Била је млада, не криви је
Ја нисам имао ништа да јој дам
Јер љубав је била једино што знам
Зато ћу теби пружити, мила
оно што нисам успео њој
даћу ти гнездо, даћу ти крила
ти лети сама кроз живот свој
Ради се о тужној животној причи једне породице. Мајка је напустила дете и свог супруга и отишла са другим човеком.
Имамо четири лика, три глава и једног споредног, такорећи небитног али може се посматрати као један од узрока читаве приче. Лична имена ликова се не појављују у тексту, Аца на овај начин жели да омогући слушаоцу да се поистовети са ликовима из песме, јер би у супротном радња била персонализована и изгубила би свој универзални карактер. Небитни лик је швалер, назваћемо га Кристијан. Главни ликови су : Аца као ћале, мајка побегуља коју ћемо назвати Жизел, ћерка коју ћемо назвати Стефани.
Жизел напуста Ацу и Стефани и одлази са Кристијаном. Аца остаје са Стефани и лаже је како је мајка само отишла на дуг службени (пословни) пут и да ће се временом вратити. Лаже је јер Стефани је дете још увек и таква вест би је веома погодила. Долази тренутак када више не може да крије истину.... Ово је суштина радње. Али како је до овога дошло ....
Ко је Жизел? О Жизел сазнајемо директно из следећих делова, хронолошки би то изгледало овако :
Citat:Сањала је мама нестварне сне
Била је млада, не криви је
Citat:твоја је мама с другим човеком
са мном је била несретна
Жизел се удала за Ацу у раној младости, тинејџерским годинама, можда је тек завршила средњу школу, можда и није. Период у коме мислиш да је цео свет твој, слободан си, мислиш да можеш све. Лепушкасти девојчурак, понос своје породице, једног дана је саопштила својој породици да је нашла љубав свог живота. Да, то је био Аца. Мало старији од ње, наочит, ведар младић. Савршем пар, обоје пуни живота и те невине среће која зрачи. Изгледало је као да их ништа не може раставити, помутити сјај у њиховим очима. Дошло се и до теме брака. Ако је и било противљења њихових родитеља, вест о беби на путу их је свакако преумила. Жизел постаје мама а Аца поносни тата. Међутим, тада почињу проблеми. Жизел није овако замишљала свој живот, седење у кући, мењање памперса беби, гледање Сулејмана и Јагдиша по цео дан. Само дете, дете и дете, а ја? Шта је самном? Млада сам, лепа, а живот ми пролази само тако у овој неперспективној околини. Погледај само шта ове "диве" са тевеа и часописа све постижу у свом животу захваљујући својој лепоти. Жизел је занео гламур, црвени теписи, диве. Неиживљена, никаквог животног искуства, она жели да поново буде слободна. Иште многе прохтеве од Аце, а он јадан једва саставља крај са крајем како би прехранио своју малу породицу, једини ради, а жена, или боље рећи, балаво дете које је оженио чим почела да га сврби пичка, извољева свакакве прохтеве. Сада ради и како би њој куповао хаљине, ципеле, шминку, накит. Она почиње да излази наводно са својим другарицама. Аца нема снаге, данас је радио две везане смене, играће се мало са Стефани и после правац кревет. Жизел долази из града када се Аца спрема за прву смену. Дете све виђе почиње да чува Ацина кева, види и она јадна о чему се ради, али јој све лакше када држи унуче у рукама. Једног дана Жизел се није вратила. Нашла је Кристијана, дојче гастарбајтера, који свако вече седи у оном сепареу, Жизелине другарице су причале како је мрак готива, има тетоваже на рукама и вози мерцедес, фура најскупљи ер макс, и има ај фон, живи у Немачкој, знаш који су трендови тамо а не ко у овој сељанији овде. Са друге стране Аца има безусловну љубав према њој. Сад се Жизел вози тим мерцедесом за Дизелдорф. Оставила је само писмо Аци на стоћићу поред кревета. У овим тешким тренутцима, унутрашњем емоционалном расцепу, долази до изражаја величина Ациног карактера. Стефани сада већ одавно прича и хода, има свест о свету око себе, још мало па треба да крене у предшколско. Али где јој је мама? Мисим, јесте њој пуцала вулва за њу, ал деца примећују све. Недостаје јој. Аца не жели да јој уништи детињство. Говори јој да ће мама бити одсутна и да ће се вратити кад тад. И он сам потајно гаји наду да ће се Жизел вратити, ваљда је рачунао на матерински инстинкт. Али године пролазе, а Жизел се не враћа. Бол у његовој души постаје све већи сваким лажним писмом и поклоном који да Стефани у име њене мајке, која је се више и не сећа, а притом види озареност на њеном лицу јер мајка, иако је далеко, и даље мисли на њу .... Како Стефани расте тако и сазрева као личност поставља разна питања. Агонију Аца не може више да продужава, мама се разболи и умре. Како објаснити овакав контрадикторан поступак? Оваква вест је сигурно била шокантна за Стефани, велики бол, велика туга, Аци је та бол био дупло већи јер је знао да га он наноси. Смутна времена носе и црне мисли и помућеност душе. На једној страни је терет лажи и преваре а на другој велика љубав према свом детету. Немогавши више да се носи са таквим теретом решио је да све кажи Стефани, јер она је већ одрасла, сазрело чељаде, вероватно је и сама сконтала до тада, ћалетово признање је обома било олакшање. Не треба да тугује за својом матером, она није то заслужила, пред њом су много лепше ствари у животу. Он цео свој живот посвећује њој како би је осамосталио и подигао као човека. Међутим, никада неће заборавити своју Жизел....
Младост-лудост, што би реко наш народ. Са малим или никаквим животним искуством младеж ступа у брак, често је узрок тога и непланирана трудноћа. Нема времена за упознавање особа између себе да би се видело да ли одговарају једно другом. Иако љубав можда постоји са једне стране, она, и поред свих потешкоћа које се временом јаве, не може да спаси заједницу, јер за љубав је потребно двоје (ијаооо, опростите ми). Суштина читавог проблема је у моралним начелима, то јест етичком животу појединаца а и државе, што опет обухвата целокупну друштвену ситуацију јер су оне нераздвојне. По Платону, предуслов етичког деловања је знање, човек који зна шта је добро чиниће добро. Противио се демократији јер је сматрао бесмисленим да се државници бирају "бацањем коцке" или гласањем неразумне гомиле = широких народних маса. Ситуација данас? ... Ово двоје младих је једва ,а можда и није уопште, завршило средњу школу у којој су начин на који су та знања пренесена и стечена благо речено, за тај узраст, бескористна. Међутим, Аца има љубав, оно што одваја секуларизовану етику од хришћанске етике. Аца додуше, као несавршени човек, има тренутке тешке моралне кризе али успева да се избори са њима. Он и даље воли Жизел, воли и своју ћерку коју подиже сам, учи је да не мрзи мајку због њених дела, опроштај, жели да јој подари слободу. Аца, РОДИТЕЉ! Мада и буквално лоло
Е сад, можете и ви ваше мишљење а и не морате, пуца ми паја, лоло, Ја ћу наставити да се инспиришем Александровим епским спевовима.
ПС. Жестина разнежи човека, у благој сам депресији, Аца, Миланче, Тоза и Цуне тако делују на мене, не знам што сам ово кој мој писао ал сад из ината има да остане......
