Eh,sada odakle da pocnem,nisam usamljeni pacenik,niti sam gay nemam nista protiv njih ali nisam.Ti ljudi traze pomoc jer se zele ubiti,a ja prosto nemam sa kim da podelim ovo jer ne zelim da uznemiravam majku,prijatelje ili tako nesto.Bice lakse ako neko ko je strucan sa ovim i neko ko me ne poznaje vidi ovo.I nadam se da vam nece biti mrsko da citate jer sam zaista ocajan.Veoma sam mlad da bih umro,ali bolje da umrem nego da unistim svoj zivot,naime idem u skolu,vecinu casova sam bezao.To je veoma velika navlakusa ako pobegnes 3 casa za redom bezaces dok te ne smori a nece te nikada smoriti.I posto me je majka prebacila u drugu skolu i tu sam nastavio da bezim,kajem se zaista,ali to je nekada jace od mene!I da,devojke me vole,takodjer sam zavisnik od lepih devojaka,kako vidim neku odmah je startujem i pitam za broj.Bar je tako bilo dok nisam upao u ovu depresiju,ako se uopste moze tako nazvati.Razredna mi je rekla da ce me baciti na razredni ispit,ja sam rekao da nema problema jer mogu da naucim preko leta jer NISAM GLUP znam da ucim,citam pisem nisam moron *** mogu to.Ali kada mi je rekla da iz nekih predmeta imam ocenu tacnije iz 6 predmeta imam 1 i da ako imam vise od 2 padam godinu,ceo mi se svet srusio.Ne gledam vise devojke,ne igram kompjuter sto sam pre SVAKI dan radio po 9-10 sati,ne zezam se sa drustvom,nisam alkos,niti narkoman imam prilicno lep zivot.Zivim sa majkom imam babu koja mi sve zivo ispunjava imam 5 stanova u Beogradu i silne vikendice,ali nije mi do toga!Zivotna zelja mi je da upisem neku skolu koju volim.Ako padnem godinu sve ce mi se uskratiti.Niko se nece druziti sa ponavljacem kao sto ni ja ne bih,ni jedna devojcica me u zivotu nece pogledati jer sam ponavljac,a isto tako necu moci nikakvu skolu da upisem,bar ne neku koju volim...a volim prava,postoji neka privatna srednja i moji mogu to da mi priuste ali ako padnem najebo sam....Samo zelim pomoc ocajnicki zeliim da mi neko pomogne bilo kako.Jedna lepa rec mi uvek pomogne kao kada se dopisujem sa drugarom,ili nesto tako.Prezirem sebe kada se pogledam u odgledalo povraca mi se,zbog onoga sto sam postao a mogao sam da budem nesto mnogo bolje.Na primer kao mali (u 3. raz.) sam imao koficijent intaligencije 103....A sada sam se spustio da ponavljam razred..............Ne znam sta da radim.Pre sam pratio fudbal,tj voleo sam nisam igrao ali volim da sednem pored TV-a i pijem sok i idem nekada na utakmicu ali nisam huligan i mislim da huligane koji unistavaju svojngrad treba spaliti.Evo ortak mi kaze "Sto nisi bio na tekmi znaaaas kako je bilo mocno" a meni se creva okrecu kada moram da ga lazem da mi nije bilo dobro i da cu ici na sledecu.Ne volim da lazem,sebe smatram kao postenog momka,nikada nikoga nisam prevario,nikada se nisam hvalio kada god se potucem pustim da dobijem batine jer necu da me posle teraju da se bijem stalno..Naravno daleko od toga da sam neka sisica koja nema muda nizasta.Pravio sam ja sranja i tuko se ali ne volim.Sebe vidim kao nekog dobrog pravnika sa lepom zenom.Naravno ne nesto preterano bogatim,jer nije sve u novcu....Eto samo sam mislio da ne zasluzujem da vodim zivot kakav vodim,a da nemam ni jedan drugi izlaz osim samoubistva.Neki bi pomislili da sam lud,ili cak slabic jer se od sranja ne bezi ali sta drugo da radim?Imam li neki izlaz?U svemu tome negativno nema nista pozitivno.Imao sam lepu devojku,i ona mi se smucila...A toliko smo se voleli 9 meseci bez raskidanja svaki dan smo bili zajedno....I jos bih mogao da pisem,jos imam potrebu da se ispraznim,ali ne znam da li ce iko ovo citati, da li uopste ikoga zabole da cita nesto ovoliko dugacko.Ja bih da mogu da pomognem nekome,ja volim da pomazem ljudima,iskreno.Blizi se rodjus mom najboljem drugaru,to necu propustiti.Procitajte ovo pa mi recite svoje misljenje,sta zapravo da radim?
P.S. postoji jedna pesma od jedne beogradkse grupe "Beogradski sindikat" i refren ide ovako "Od sranja se ne bezi.I sve sto imas resi,ako ne mozes sam,ako nije tvoj dan,sa nekim se povezi" to sada upravo i radim.
