Агапе

Емисија која се бави различитим категоријама друштва и питањима модерног света у светлу хришћанске мисли. Емисија се емитује већ неколико година на студију Б. Гости су различити, као и теме, а водитељ је Александар Гајшек.

Шта мислите о емисији и мишљењима изнесеним у њој? Да ли Агапе приближава и појашњава хришћанско учење? Која вам је омиљена "епизода", гост? Зашто је не волите?

Можда је најбоље да сам прво поставио питање "да ли гледате Агапе?" али то би било апсурдно, да особа која није гледала емисију даје своје мишљење о њој зар не?

Citat:водитељ је Александар Гајшек.

http://thehostages.files.wordpress.com/2012/01/dude-thats-gay.jpg

Рамбо причао о свом искуству са хероином.
http://www.youtube.com/watch?v=_9dUow7OMJs

Ja mislim da su Aleksandar Gajšek i Vladeta Jerotić tajni gej ljubavnici.

Тема актуелна у ово време године. Професор Илић представља однос поста и спорта у хришћанском светлу.
http://www.youtube.com/watch?v=TRKcruz53fc

Porfirije, dobro poznatiji kao Prle je svojevremeno urađen sa svojom družinom iz mladosti se vijao bez odeće na sebi u kasnim noćnim satima na kupalištu, dobro poznatijem kao Štrand koje se nalazi u Novom Sadu, dobro poznatijem kao New Now.
Toliko i prasvjetom svjaštenstvu njegovome

И апостол Павле је у младости прогонио хришћане.

Imbecilno do bola, gomila galimatijasa o nekim kvazi-filozofskim temama na pseudofilozofski način. Gosti su taj tip intelektualac-mutnjavaca koje bi neretko sreo na predavanju Jovana Deretića.

Citat:"Косово је објективност духа, а Србин је субјективност духа."
"У овом смислу суштина онтолошке, колоквијално теолошке бесмртности, сублимација је трансцендентнога и иманентнога света вечности, сваки Србин носи у себи описану димензију Косова."
"Небеско Косово је димензија српскога архетипа која превазилази јунговски духовни модел."

Ovo su neke od odvala gostiju, frasirala sam se. LOL

У овом кутку православља желим да честитам свим верницима празник над празницима, Христово васкрсење, победу над смрти, вечни живот.

http://www.youtube.com/watch?v=apY0meG7CG0

Citat:Васкрсење Христа и Спаситеља нашег је, браћо и сестре и сва наша духовна децо широм васељене, "Празник над празницима, и Славље над слављима" – Чудо над свим чудима и Дар над свим даровима, који је Свемогући Бог, у Својој неизмерној милости и љубави, даровао роду људском. У овом Дару се налазе сви дарови; у овом Благослову сви благослови – како овде на земљи, тако и на небесима (ср. Еф 1,3).

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Ово је дан који створи Господ,

обрадујмо се и узвеселимо се у њему!

(Пс 117,24)

Васељена је озарена лучом светлости Божје истине, а човечанство је испуњено великом радошћу као највећим благом које нам са неба шаље Божје Провиђење.

Оно што су древни пророци и Богом надахнути људи пре много хиљада година пророковали, и изабраном народу Божјем саопштили, догодило се јавно, величанствено и славно пред лицем многобројних сведока и очевидаца (ср. 1. Кор 15,4–8).

"Васкрсни, Господе, суди земљи!" (Пс 82,8) – записао је Пророк Божји; а ми, ево после толико векова, певамо ту исту песму, знајући да се она управо односи на Христово Васкрсење.

Васкрсење потврђује да је човек створен за вечност, за бесмртност, а не за пролазност.

Свети апостоли, видевши Његов празан гроб, посведочили су својим животом оно што су чули, видели и рукама својим опипали (ср. 1. Јн 1,1), радосно и неустрашиво објављујући Христово Васкрсење људима Јерусалима и Палестине (ср. Дап 4,20). И они су, са Женама Мироносицама, били први весници да је Спаситељ света, Својом голготском жртвом и Својим славним васкрсењем, отворио роду људском врата Царства Божјег "у којем се милост и истина сретоше, а правда и мир пољубише" (Пс 85,11).

Васкрсење Христово није радост дата од овога света. Извор те радости је у доброти и љубави Божјој; и она носи печат вечности. Њено постојање и њено трајање не зависи од воље и власти људи, већ од свемогуће воље и силе Божје. Стога је Спаситељ и рекао ученицима Својим да ову радост нико неће узети од њих (ср. Јн 16,22).

Својим славним васкрсењем Спаситељ нам је даровао живот вечни (ср. Рим 6,23) и радост вечнога живота, јер је "Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли" (1. Кор 15,20) – радост, јер је жртва за наше спасење принета на Крсту, и ми смо на слободу позвани (ср. Гал 5,13); радост, јер смо Пречистом крвљу Спаситеља нашег очишћени од прародитељског греха (ср. 1. Јн 1,7); радост, јер кроз Васкрслог Христа улазимо, руковођени Духом светим, "у радост Господара својега" (Мт 25,21).

Васкрсењем Христовим извршила се тајна искупљења рода људског од греха и смрти. Ова нова Пасха Господња открива нам истину да смо прешли из смрти у живот (ср. Јн 5,24); и да Христос остаје са нама у све дане до свршетка века (ср. Мт 28,20).

Кад знамо да је Господ са нама и у нама, треба Њему и да се обратимо, Њему своју тугу и муку да исповедимо. Он ће нас утешити, ојачати и кроз овоземаљски живот водити. Чувајмо тај Божји дар у себи и пазимо, децо наша духовна, да Господа не увредимо каквим грехом.

Из љубави према Њему, не допустимо да нас упрљају наши греси. Кад нас непријатељ нападне, попут апостола Петра завапимо: "Господе, спаси ме!" (Мт 14,30).

Разуме се, у животу ћемо доживети многе невоље, неправде и жалости. Али знајмо да Господ – уколико смо са Њим – и највећу жалост претвара у радост, јер је рекао Својим ученицима и апостолима: "У свету ћете имати жалост; али не бојте се, Ја сам победио свет" (Јн 16,33).

Богочовек је и сам за живота доживео много жалости, патњи и страдања. На Велики петак десио се највећи и најстрашнији обрачун у свеопштој историјској борби између добра и зла, између истине и неистине, између живота и смрти.

Најтајанственије питање које поставља сваки човек, а које је још пре неколико хиљада година поставио Праведни Јов, гласи: "Кад умре човек, хоће ли оживети?" (Јов 14,14). Пред овим вечним питањем и највећи умови света сагињу главе и ћуте. А ми хришћани знамо смисао нашег живота, и имамо нашу наду – а наша нада је у Васкрслом Господу. "Ја сам васкрсење и живот; који верује у Мене ако и умре живеће" – рекао је Спаситељ света (Јн 11,25).

Негде је записано да човек почиње да умире истог дана када се и роди. Али почиње да истога дана васкрсава за живот вечни када прима Христа као свога Спаситеља и Господа, то јест, када почне живети животом по Христу.

Да бисмо јеванђелски живели, драга браћо и сестре, потребно је да се наоружамо свеоружјем Божјим, да се обучемо у оклоп правде (ср. Еф 6,13–14); а поврх свега тога, да се обучемо у љубав, која је свеза савршенства (ср. Кол 3,14).

"Ово вам заповедам" – каже Благи Христос – "да љубите једни друге" (Јн 15,17); "По томе ће сви познати да сте Моји ученици ако будете имали љубав међу собом" (Јн 13,35); "Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје" (Јн. 15,13); "Као што Отац љуби Мене, и Ја љубим вас; останите у љубави Мојој" (Јн. 15,9).

Ето какву нам је заповест оставио Христос. Ниједан законодавац, ниједан мудрац овога света није могао измислити савршенији и благотворнији закон: јасан, једноставан, користан и свуда применљив. Овај закон је основ живота, тамо где нема љубави влада мржња, зло, порок, грех, хаос, завист, злоба, освета, уништење живота.

Овај Христов закон је свакоме достижан: ученом и неученом, богатом и сиромашном, здравом и болесном, силном и немоћном, генију и неписменом, старом и младом.

Својим славним Васкрсењем Спаситељ је, у исто време, открио и непоколебивост и животворност Своје свете цркве на земљи, у којој живи и дела Дух свети. Она је живи организам Бога и Спаса нашега, који се лично пројављује у Светој литургији кроз Свету тајну Причешћа, јер Црквом управља и руководи Дух свети, а не дух овога света.

Сви ми крштени и просвећени Духом истине постали смо чланови Цркве Христове.

Зато, сваки од нас силом вере дане нам од Бога, може да каже: "Све могу у Христу, који ми моћ даје" (Фил. 4,13), непрестано питајући: какав сам ја члан Цркве Христове? Да ли сам послушан својој Цркви која ме учи добру, честитости, светости и племенитости; учи и мене и децу моју?

Својим Васкрсењем Христос сједињује с нама наше миле и драге, живе и преминуле у православној вери. Њиме знамо и осећамо да су они са нама и ми са њима спојени нераскидивим везама у вечној љубави Божјој.

Овај велики дан, свети дан, дан Васкрсења Господа нашега Исуса Христа, својим значењем, својом поруком и поуком обавезује све нас да своју веру православну чувамо и правилно је исповедамо. Обавезује нас да изнад свега – у сваком човеку, и у себи самима – чувамо људско достојанство. Јер је Син Божји узео на Себе грехе свега света, пострадао и васкрсао, да би све људе учинио синовима Божјим (ср. Еф 1,5).

Овај празник нам налаже да свој живот проводимо у пуном осећању одговорности. Дужности које обављамо – било да смо у дому, у пољу, у фабрици за машином, као учитељи и васпитачи, као свештенослужитељи и проповедници Истине, као државници и челници овога народа, да их обављамо ваљано и одговорно. Увек у име Бога који нас је задужио да љубављу и жртвом искупљујемо време свога живота, при том чувајући се да нико због нас не заплаче и не буде жалостан. Благодарећи Васкрслом Господу, свака невино проливена суза човечја сачувана је у недрима Богочовека.

Стога, децо наша духовна, чувајте у љубави тајну живота коју је установио и осветио Сам Бог. Ово ради благостања и угледа нашега, ради наше деце – највећега блага, због којих живите и радите. Искрена верност и узајамно праштање да не изостане.

Поштујте и чувајте светињу хришћанскога брака, јер је она основ узвишене, здраве и честите породице. Чедоморство, највећи злочин овога века, као куга се шири у нашем народу. Страшно је и помислити да пола милиона нерођене деце сваке године бива лишено живота, не угледавши светлост света. Супружници, имајте на уму речи Господње: "Не убиј; јер ко убије, биће крив суду" (Мт 5,21).

Поздрављамо наше мајке, које љубављу даноноћно бдију над колевкама своје деце, на овај велики дан радости и живота. Поздрављамо болесне, презрене, понижене и утамничене; поздрављамо све трудољубиве и раднике, путнике и намернике; учитеље и оне који се уче; поздрављамо ктиторе и приложнике, неимаре и задужбинаре. За прогнане и изгнане са својих огњишта са вером и надом молимо се, да Бог обрише сваку сузу са лица њихових (ср. Отк 7,17). Непрестано се молимо Васкрслом Христу за нашу браћу и сестре на Косову и Метохији. Молимо их да никада не клону духом и да остану верни својој православној вери на свом и нашем прадедовском огњишту.

Износећи пред вас, драга браћо и сестре, значај Светог Васкрсења Христовог за васцело човечанство, у очинској љубави, молимо вас да здраво и трезвено пазите на догађаје и време у коме живимо. Разликујмо добро од зла, привремено од вечног, непропадљиво од пропадљивог.

Молимо се Васкрслом Господу да Његово Васкрсење доживимо као своје сопствено васкрсење и избављење од духовних и моралних болести и искушења сваке врсте!

Нека све вас у отаџбини, вас у расејању као и све људе добре воље, обасјају светли зраци Христовог Васкрсења.

"Не бојте се, Ја сам победио свет. Ја сам васкрсење и живот, и сваки који вјерује у Мене, ако и умре, живјеће", сведочи нама за наук Васкрсли Господ.

Христос васкрсе!

Ваистину васкрсе!

Vaistinu http://u.goal.com/21700/21706hp2.jpg!

Да вас Господ Бог помјанет у царству својему.

http://www.youtube.com/watch?v=Hq7cevXswGY&feature=plcp

У емисији професор Лубардић поред своје главне теме која је философија Лава Шестова, даје и одговоре на многа питања везана за хришћанство и његовим односом према философији.

JEl ima neko da mi nađe, video sam nekad davno, u ovoj emisiji, kad Cane i neki Vladika pričaju o religiji i rokenrolu?

Гомно емисија.