Stvari stare

Možda je glupo pitanje, ali - jeste li ikad razmišljali o tome da stvari prosto stare, i čitav svijet zajedno sa njima. Da ne bi zvučao kao totalni idiot, ilustrovaću to nekim primjerima:
Fejsbuk već ima 4 godine (računam od 2008, kad se omasovio, a ne od dana osnivanja). Vukajlija 5 godina, Vikipedija 11 godina. Mobilni telefoni su tu preko 10 godina. Rok muzika i električne gitare oko 60 godina! Atomska bomba je vjerovatno starija od mnogih današnjih baba i đedova - 67 godina!
Svjetska prvenstva u fudbalu su tu 82 godine već!

Sa povećanjem starosti svih tih (i mnogih drugih stvari) dešava se sledeće: one ili bivaju univerzalno prihvaćene, ili na kraju budu potisnute. A njihova funkcionalnost i savršenstvo početnih godina raste, a na kraju dosegne neki vrhunac i tu se održava.

Šta mislite koliko će biti novih VELIKIH stvari u godinama koje su pred nama, da li više nego dosad, ili manje (možda već imamo zasićenje) - mislim velikih u smislu da se pamte, da ih svi smatraju velikima, i da značajno mijenjaju svačiji život, kao na primjer fejsbuk, mobilni telefon, vikipedija, automobili, rokenrol i sl.

Šta mislite koje će od današnjih novotarija i trendova preživjeti dugoročni test vremena, a koje će izumrijeti?

Da li će recimo rokenrol za 200 godina biti uzdignut do statusa klasike, ili će biti samo fusnota u udžbenicima muzičke istorije... Da li će vrhunski sportisti biti dugoročno pamćeni u istoriji?

I tako dalje, nemam konkretnih pitanja, već sam više onako za otvorenu slobodnu diskusiju o svemu ovome, po mogućnosti bez spama.

P.S. i da, znam da imam višak slobodnog vremena, my fault :)

Гледај на то овако:
Прије открића интернета, или не... хајде да кажемо: прије открића електричне енергије нико није био свјестан њеног постојања. Ок, ова изјава и крајњем идиоту звучи логично, и уопште као нешто што је непотребно и глупо за изјавити. Но, још дебилнија и очигледнија поука која произилази из тога је: очекује нас небројено много ствари у будућности (овде сељачки крезуби смајли)
Свиђа ми се тема јер сам и сам о томе на неки начин размишљао, ал' не видим поенту :)
А кад кажем размишљао, надовезујем се на овај дио:

Citat:mislim velikih u smislu da se pamte, da ih svi smatraju velikima, i da značajno mijenjaju svačiji život

Једне прилике тако сједим и контам: МУЗИКА. Јеботе, толико битна ствар у малтене свачијем животу, а могло се десити и да не постоји.
И ово вам можда звучи глупо, ал' ја сам у том тренутку остао шокиран на сопствену констатацију, и почео да философски сагледавам ситуацију из разних аспеката, које не могу сад да пренесем на папир :)
Поента је: музика је могла бити и неизмишљена, и свијет би ишао скроз другим током. Колико је још ствари које су неоткривене, а могле су бити откривене? Колико је ствари које ће у будућности остати скривене, поред свих чуда које нам доноси будућност?
За 100 година можда се као у Звјезданим стазама открије варп погон па одемо у неђе у три лијепе и откријемо ствари које функционишу по другим законима физике. А с друге стране, никада не откријемо рецимо функцију људског мозга кроз коју снагом воље можемо да летимо. Никад не знаш :)
Е то је зајебано. Открићемо ''безброј'' кураца, али ''безброј''х10 ће остати скривено заувјек:)

Сад сједи на столицу, сјеби се, и пусти сузу низ образ. (овде сељачки смајли, ал' без зуба скроз)

Citat:Facin post

:gleda u nebo kao bolid: Vauuuuuuuuuuu...

Јесам ли се извалио или сам се страшно извалио? :)

Ova moja tema se u suštini vrti oko jednog pitanja koje nisam dosad znao formulisati:

"Da li će svijet u kome su sve one glavne stvari oko kojih se danas sve vrti (a mnoge od njih sam nabrojao u prvom postu) stare, recimo 200 goidna biti suštinski drugačiji od ovog danas svijeta, i da li će se i tada dobrim dijelom sve vrtiti oko istih stvari - (npr. oko gledanja fudbala uz pivo, za žene šopinga krpica, frizurica, za muzikofile, koncerata, klubova i sl.) ili će se tad svijet vrititi oko nečeg sasvim desetog?)

Mi moramo priznati da su neki danas univerzalni i duboko ukorijenjeni kulturni fenomeni zapravo čist proizvod 20. vijeka, ali su toliko ukorijenjeni da izgleda kao da su oduvijek tu i kao da nikad neće nestati:

Npr.

- već pomenuto gledanje fudbala uz pivo
- filmovi
- rokenrol
- olimpijske igre (mada i to je reciklirana ideja starih Grka)
- klubovi, fenomen noćnog kluba u kome trešti muzika do daske i koji je opšteprihvaćeno mjesto izlaska mladih gdje se alkoholišu, i mršte u ćošku, ili pak plešu (cure) ili pak nešto smuvaju (rijetki)

Šta mislite da li će oni i u budućnosti imati istu ulogu i isti značaj u društvu?

Citat:Јесам ли се извалио или сам се страшно извалио? :)

Ne bre, nego dok sam čitao tvoj tekst zamišljao sam sve to a kada sam završio vratio sam se u stvarnost lololo

Ne može se ova tema obrađivati bez malo alkohola :))

Citat:Ne može se ova tema obrađivati bez malo alkohola :))

Е то је истина.
Кад се нацугам добијем страшно добре трипове и инстант дар философије. Видимо се овде тако једном приликом :)

Па не верујем баш да се могло догодити да се не "открије" музика. Цело човеково сазнање се заснива на чулном опажању и надражају. Једноставно сви ти звукови који често настају спонтано долазе до човека и немогуће је да га не заунтригирају. Лупао каменом о неки курац да разбије па кад је чуо да производи неки чудан звук почео да лупа ко мало дете и да се цери, види мамо ја сам Ларс Улрих! СВЕЈЕДНО, музика као и цела уметност су морале бити откривене и увек ће постојати, то је оно што се не мења, мења се само форма изражавања у зависности од времена.
А и то што си навео :

Citat:- već pomenuto gledanje fudbala uz pivo
- filmovi
- rokenrol
- olimpijske igre (mada i to je reciklirana ideja starih Grka)
- klubovi, fenomen noćnog kluba u kome trešti muzika do daske

Филм и музика, уметност, одувек било и биће, већ рекох. Филм = позориште, античка трагедија, гладијаторске игре итд ...
Олимпијске игре = облик такмичења, има га у јебеном животињском свету а неће га имати од вајкада и заувек код људи ...
Клубови = окупљања око ватре где се пече бутка бронтосауруса док око ватре скачу и деру се дивљаци као да ће то убрзати процес печења, док се младе курајлије обарају како би доказале женкама да су оћни и плодни и доминирају....

У суштини, све остаје али се само појединачности мењају.

... сад се питам и ја зашта сам куцао ово..... ал нека,

Ti hoćeš da kažeš da je sve ovo odvajkada postojalo, ali u drugom obliku. I to je tačno. Tu se slažem u potpunosti.
Međutim mene zanima da li će se ovi današnji oblici tih stvari ustaliti for ever and ever.
Jer čini se da hoće. A ako hoće, kakav će stav o njima biti u budućnosti?

Zamisli kad bi rokenrol za 200 godina i dalje bio dominantan oblik popularne muzike?
Možeš li da misliš kakav bi status polubogova imali njegovi osnivači?

Ono što mene najviše intrigira je da je u 20. vijeku osnovano jako mnogo institucija i fenomena koji su postali vrlo ustaljeni, stubovi društva i kulture. A ti fenomeni i institucije stare i neizbježno je da se njihova uloga i značaj i stav ljudi prema tim institucijama i fenomenima razlikuje kada je to nešto staro 20 godina i 200 godina. A ipak je pitanje da li će te stvari dočekati svoj 200-ti rođendan?

Možete li da zamislite recimo svjetsko prvenstvo u fudbalu 2154.?

Citat:Da li će recimo rokenrol za 200 godina biti uzdignut do statusa klasike, ili će biti samo fusnota u udžbenicima muzičke istorije.

Капирам да ће ово 100% да се деси , на жалост. Ево и дан данас нас има колико оћеш рокера ал' се нон стоп појављују неки нови музички таласи. Нека хаус срања грок , грок електро срања грок , грок , даб степ срања грок , грок. АМАН БРЕ ВИШЕ СРАЊА ПРЕКО ГЛАВЕ , СВЕ НЕКИ ЦРНЦИ И НЕКИ ЛАСЕРИ ЈЕБАШЕ НАМ МАЈКУ У МОЗАК.

Ако фино не будемо васпитавали потомке Курт Кобејн је умро за џ !

Саме суштине ствари су остале исте више од 2000 година. Сигурно ће постојати и у будућности. Е сад, какав став ће бити о појединачним стварима...

Рокенрол постоји тек шездесетак година (и ко каже да је рокенрол доминантан облик популарне музике ? :)), фудбал мало дуже, све су то продукти модерног доба, огроман развој на свим пољима у врло кратком времену, карактеристичан за садашњицу. На пример, у прошлости је број иновација по јединици времена био мого много мањи него данас. У томе треба и тражити одговоре на све ово. Али да ли могу да се дају? "Процес скраћивања садашњице" и "повремењавања историје". Тежња да се очува садашњост у којој живимо која брзо постаје прошлост услед великог броја открића по јединици времена која мењају свет, чинећи нас несигурним јер је човек биће које не прихвата брзе и велике промене. Е сад, како се тај процес све више убрзава бесмислено је прогнозирати какву популарност и у ком облику ће постојати садашње појаве у будућности.
Неком је требало 1 000 000 година да научи да пали ватру,а неком 10 дана да узме нову верзију ајфона .....

Можда се нисам разумљиво изразио ... ваљда се разуме шта сам хтео да кажем.

Pomjeri se dvije stotine godina unatrag.
Zadrži se jedno vrijeme u tom dobu (pomoću svih oblika umjetnosti koji su dominirali u to vrijeme, pomoću svega onoga čime je tadašnji čovjek bio okružen; uživi se u istorijski trenutak toga doba, u političku situaciju, industrijsku proizvodnju, način trošenja slobodnoga vremena...)
E, sad se iz tog perioda pomjeri još dvije stotine godina unatrag i pokušaj da i to doba dočaraš pomoću isorijskih podataka vezanih za to vrijeme pokušavši da zaboraviš sve potonje blagodeti iz vremena iz kojeg dolaziš.
Odlično!
A, sad se prebaci iz 2012-te u 2212-tu!
Dakle, nemam pojma.
Oslanjam se na mudre ljude iz prošlosti: Neki od njih tvrde da se Istorija ponavlja i da ne postoji vječiti, pravolinijski napredak, nego da se sve vrti u krug. Neki zbore da nam visoka tehnologija ne pomaže do postanemo pametniji nego nam, naprotiv, u tome odmaže; da suštinu treba da tražimo u nama samima a ne izvan tj. da je sam čovjek bit svega; neki kažu da živimo u dobu Kali Juge i da ovaj prividni napredak predstavlja zapravo nazadak i propadanje... itd.
Ne znam što će biti s Rock'n'rollom kroz dvije stotine godina, a volio bih znati.

Zanimljive su to stvari. A možda ne bi trebalo zanemariti ni jednu radikalnu hipotezu. Tehnologija će se razviti do daske, ali će kultura ostati manje-više ista, konzervirana. Dakle, slična muzika će se i tad slušati, kao i danas, slični sportovi i sve ostalo.

Otkako su 80-ih uvedeni sintisajzeri i elektronika ništa se suštinsko nije desilo s muzikom, osim možda dodatne diverzifikacije raznih žanrova roka, metala, elektronske muzike itd.

Ne stare stvari nego mi.