-Није за мене спавање. Мрзим да спавам, бар ноћу. Волим онај мир и тишину, само небо и звезде. Зато и јесам Месечарка.
-Није за мене Сунце. Бела сам као дух, па лако изгорим, а после сам и даље бела.
-Није за мене да ми други наређују шта да радим, јер се одмах изнервирам. Лакше ми да сама урадим шта треба кад решим.
-Није за мене математика. Мрзим математику и тотални сам антиталенат.
-Није за мене сликање, никад не знам да испозирам као неке, па сам као лујка на скоро свим сликама.
-Није за мене гужва. Мрзим кад има много људи, волим свој мир.
-Није за мене спорт, смотана сам много. Дудуше, волим гимнастику и одбојку, али само то.
-Није за мене школа. Ни Србија. Волела бих да могу већ сад да одем негде, у неку тамо земљу, радим шта волим, сама, без других познатих људи, а не да црнчим у овде за џабе.
-Није за мене да примам комплименте, или да показујем љубав, оно сад да се цмачем на сваком кораку и то. Види се у очима и понашању према некоме да га волиш, а не као неке зиљавуше, на сред пута се жвале са другима.
-Није за мене да плачем пред другим људима. Сама све трпим, и никад ником не кукам.
-Нису за мене паре, велики сам купохоличар и потрошим све што добијем одмах, уместо да штедим за море или тако нешто.
-Нису за мене мушко - женска пријатељства. Увек се или мени свиди дечко са којим сам дуго била у другарским односима, или обрнуто. Ретки су ми они прави другови на које гледам као на браћу, без неког двосмисленог добацивања или препуцавања.
Има још, додаћу кад се сетим.
ЕДИТ: Јеботе, колико сам исписала. лоло