Тема покренута на предлог Ауроре, а са циљем да поделимо мишљења о овој болној теми. Након Првог светског рата, Србија је створила уједињену државу са бившим аустроугарским колонијама и дојучерашњим непријатељима (они су пуцали на нас, и ми на њих) У тој држави су српски војници, победници на ``доброј страни`` морали да просе на чинове - виђани су и сликани по улицама како просе храну и новац, тако што су носили корпице за хлеб а у њима - своје чинове и одликовања.
Током грађанског рата у Југославији, комунисти су побили последње сердаре и војводе П.С. рата, а највише у Црној Гори и Херцеговини, међу њима добар део Солунаца и војника који су бранили Србе и Србију на Мојковцу.
Србија данас посвећује огромну пажњу оптуженима за ратне злочине, док у исто време потпуно занемарује бивше војнике, ратне инвалиде, избеглице и интерно расељена лица са Косова и Метохије (којих укупно има преко 250.000 у Србији). Војничка гробља из периода Првог светског рата по Мађарској (где је умрло преко 200.000 српских војника у сабирним логорима ау монархије) као и по Македонији, Грчкој и на крају далекој и недостижној Србији - зарасла су и пуста, често нарушена и оскрнављена, са изузетком медијски популарних попут Зејтинлика.
Шта мислите, о којој умној болести је реч и шта Срби са таквим понашањем према себи и својој прошлости могу да очекују у будућности?
