ИЗВЛАЧЕЊЕ из лењости, и повећање продуктивности

tako je. jednostavno ili ces stalno da imas neki osecaj lagodnosti da zavrsavas stvari (vise nelagodnosti ako nesto nije na mestu), ili ces sa vremena na vreme neke stvari da rasturis, a vecinu vremena da se samosazaljevas kako ti je dosadno i to sto radis nema smisla, i nema razloga da se trosi energije i tako to.

ako ti nesto znaci, vecina "uspesnih" ljudi su lenji ljudi sa jednim motivom na koji trose vecinu svoje energije, i disfunkcionalnim zivotom, gde moraju da plate nekog da im obavlja sve ostale poslove, jer jednostavno za to su lenji.
ja recimo imam problem sa donosenjem odluka za svakodnevne sitnice, mrzim da trosim energiju na to. nekako kapiram, imam dovoljno za dve tri bittne odluke dnevno da se razmislim, i to je to. ako sam ispunio kvotu, moz me jebes al ja ne znam sta cu da jedem, nije mi bitno.

Najduže što mi je osećaj ponosa trajao je oko mesec dana, možda malo manje, kada sam stvarno mnogo, mnogo ostvarila. Baš mnogo. Čak bih se usudila da kažem da sam u tim periodima motivacije nenormalno rasturala (onda druga dva su bila kratka, ali relativno intenzivna, iako me je iskreno posle bilo sramota jer su bili tako kratki periodi). I nekako mi sad deluje da je to vrlo malo osećaja ispunjenosti s obzirom na količinu uloženog truda koja je bila bogme dosta velika, godinu dana.
Odmah posle toga sam ponovo počela da mislim kako nisam vredna kiseonika. heh heh

Meni se isto desi da krenem da radim i ne mogu da stanem, tako se iscrpim do krajnjih granica, da mi je zdravlje stradalo zbog toga u vise navrata. I nije mi problem opet da krenem u poslednjem trenutku. Mada nema toliko toga zanimljivog za mene na internetu. Jedina "motivacija" je da bi me bilo sramota da zavrsim fakultet, a ne znam osnovne stvari. I za nesto da uradim, samo zamislim sta bi se desilo da nikad ne uradim to. I uplasim se :) Zato i kazem disciplina (za dugotrajno resavanje stvari), jer tad ni ne razmisljas o rezultatima, vec samo radis, radis, radis u datom momentu, nista vise.

najvise mrzim kad mi se ponudi 20 opcija za neku stvar koja me ne intersuje a neophodna je, recimo kad pravis ugovor za osiguranje ili tako neko sranje. to radim u zadnjem trenutku da imam izgovor kad se zajebem i uzmem najskuplje da sam morao neko jer je bio zadnji dan.

to je samo primer. dosta ljudi ima poprilicno funkcionalne zivote na taj nacin.

Ja sam dva puta u zivotu zaista zudeo za tim osecajem uspeha i postignuca.
Bilo mi je jako bitno da budem dobar djak u osnovnoj, polozim prijemni i budem primljen u Prvu Kragujevacku Gimnaziju. Leto je tek pocinjalo, sedeo sam u dvoristu kod Babe i Dede i telefon, stari, crni, bakelitni je zazvonio i javio da sam primljen, sa skoro maksimalnim brojem bodova. Vratio sam se nazad u dvoriste, i osetio takvu prazninu da mi se smucilo. Ocekivao sam neko olaksanje, neku radost, nesto neopisivo, a dobio sam samo prazninu...

Drugi put, kada sam se skinuo iz vojske. Ja sam bio julska klasa, i normalno kao i uvek, ja sam temeljno najebao za sve pare. Pogazio sam sebe i svoje principe par puta, sve u cilju da zavrsim sa tim. I zavrsio sam, 3 jula, izasao napolje, i desilo se-nista... Opet praznina.

Da, tacno je, svaki dan uradi nesto. Ali ako ne uzivas u tim sitnim koracima, nego cekas srecu i radost kada sve bude gotovo omasio si temu. Lenjost nije sama po sebi najgora stvar, gore su lazne nade i prevelika ocekivanja.

najvise mrzim kad mi se ponudi 20 opcija za neku stvar koja me ne intersuje a neophodna je, recimo kad pravis ugovor za osiguranje ili tako neko sranje. to radim u zadnjem trenutku da imam izgovor kad se zajebem i uzmem najskuplje da sam morao neko jer je bio zadnji dan.

+10000000

ja recimo imam problem sa donosenjem odluka za svakodnevne sitnice, mrzim da trosim energiju na to. nekako kapiram, imam dovoljno za dve tri bittne odluke dnevno da se razmislim, i to je to.

Više od tri odluke (vezane za sitnice) dnevno i ja bih eksplodirala. I dve je nekad preteško. Ja nekako kad se fokusiram na jednu temu, to je to, tražim sve živo što nađem, batalim ostalo.

Da, tacno je, svaki dan uradi nesto. Ali ako ne uzivas u tim sitnim koracima, nego cekas srecu i radost kada sve bude gotovo omasio si temu. Lenjost nije sama po sebi najgora stvar, gore su lazne nade i prevelika ocekivanja.

Torazulu, to je to, mada ja uglavnom imam osećaj ispunjenja, ali prekratko traje.

Ali je problem što ne znaš da li ćeš kad se okreneš i vidiš šta si napravio biti srećan ili ne. A neke cigle moraš da turaš, a sve izgledaju isto, naročito kad postavljaš polako jednu po jednu, svaka pojedinačna cila je ista, sa možda +/- 10% odstupanja, a krajnji ishodi tih cigala su beskonačni.

Jedino sebe ubediti da to mučenje tokom samog procesa je ono što treba da bude zanimljivi deo. :)

Jbt, mrzilo me da citam ova 2 linka sto je Smorka postavila. Odo da igram igrice.
GO MONKEY GO!!!!

Sad sam Lijam. I tu tužni. :( A još tužniji jer nećeš da čitaš. :'(

Ne, ozbiljna sam ljudi, najtačnija analiza koju sam pročitala.

Читаћу сутра, у наредних 12 сати ћу покушати да извадим из дупета 7 страна текста о нечему о чему немам много да кажем. А лепо сам испланирао да то лагано и без стреса одрадим прекјуче, јуче и данас.

Na sta ce ovo da lici, s obzirom da sam zaplenio sestrin tacskrin mob, pojma nemam. Jos uvek se lozinm i posedujem nokiu c2.

Ne znam ni odakle da pocnem, al kad se osvrnem vidim da je tema do jaja, jer sam upravo zapao u taj neki "svaki dan mi je isti" fazon, tacnije tek sam sad otkrio da to traje tri godine. Mada je ovo vrhunac. Znaci totalno parazitiranje, nista produktivno, blejim u fotelji po ceo dan, desi se da se spustim iz jazbine sa sprata dole u dnevni boravak, opicim tri kruga listanja programa a zatim se vratim za komp da opet ubijam dosadu idiotskim komentarima. Poslednje korisno sto sam uradio je sto sam procitao tri glave knjige i napisao esej na temu iz te tri gllave. Medjutim to je bilo pre mesec dana, i sto je najzanimljivije od tog perioda nisam se pomerio za jednu jebenu stranicu.
Jedina dobra strana je sto sam uvideo u kojem sam blatu. Pogotovo je najgori fazon to sto mi nista ne drzi paznju duze od nedelju dana;primim se na neki hobi i batalim posle nedelju dana, nadjem ribu smori me, i sad mi je vec dokurcilo to ciklicno dogadjanje, mrtvi krug. Cak i pesmu jebenu isilim, slusam je dok me ne smori. Apsolutno nemam mentalne snage za ista , osim kada je pijanka u pitanju. I opet fazon sa pocetka, gde i kako preseci, kako se motivisati? Ne mogu samo da kazem e ovo necu, sad staje, tj vec sam rekao, ali kako napraviti korak? Pun mi kurac pukog mastanja i neostvarenih ideja, krajnje je vrreme odjebati parazitiranje. Neverovatna zapustenost i bol kurca. Ali na koji nacin reci pusi kurac foteljo, idem da radim kad ovo prokleto vreme, besparica, dokonost samo dubi depru, toliko je jebeno dogorelo da mi ceo zivot postao apsurd, jedno te isto. Blejanje, alkohol, blejanje, sranje, alkohol, depra, blejanje

Lijame nemoj tuzhan biti!

Ne može iz kurca malim korakom odma da ti bude dobro.
Za početak neki mali korak:

Odseci nokte na nogama, sredi svoju jazbinu. Kultiviši primarno okruženje.
Posmatraj stvari kao navike. Imaš dobre i loše. Kao što si naučio da loše navike manipulišiu tobom, umesto što si letargični idiot, reci sebi, jebote, nisam ameba daj da uredim nešto.

Sve je u osećaju. Odluke koje si doneo ranije su one koje od tebe prave idiota. Dobra vest je da imaš šansu, i da se i ti za nešto pitaš.

Samo nemoj da si šaban i da očekuješ rezove odmah.

E ds je fizicko stanje problem to bi bilo do jaja, ali jebiga o higijeni vodim racuna. Odnosilo se na mentalnu rasejanost i zapustenost; dakle fazon uzmes knjigu u ruke i sve sto radis je jeste tupo gledanje u slova dok se ona ne pomute medjusobno. Krenem i jednostavno ne mos,nije toliko plitko da mogu ladno da se resim ovoga ali da kao sto si rekao ne ocekujem odjednom ali kad ne mogu da se povezem za praksu.

okači se duče

Uzeli mi pertle jebiga

Blejanje, alkohol, blejanje, sranje, alkohol, depra, blejanje< je l' ovo blejanje sam, ili sa nekim?

Ne sam. S racunarom i virtuelnom bagrom

http://x.vukajlija.com/var/products/posters/201209/533141/budi-bar-jednom.jpg

aha, znači loše ti je koliko i meni, samo što meni nije loše lolo

šta da ti kažem brate, smori riba, smori komp, alkohol ne smori, uzmi alkohol i za početak šetaj malo, vrati neku komunikaciju, uzmi nešto malo radi, lepi deklaracije, čisto nešto da ti kapne i onda opet možeš tri godine u parazita

Zajebi bobana marjanovića

a i lep si dečak, šta će ti riba, uzmi jebi

Ukratko :) "Budućnost".
Prenesi alkoholni i internet entuzijazam na knjigu :) Nemoj da ti se mute slova i slivaju sa papira, nije dobro za oči.

Na koji nacin?
Kad je alkohol tu da malo razbijje monotoniju, mogu ja bez njega,al cu onda da se valjam u krevetu uz neki doom. I to je bedno. Kako se pokrenuti, gde preseci. Jebiga i ja znam da trebam sutnuti kuciste i zgrabiti listove al kad ne ide.

Не бих то назвао лењошћу, више је инертност.

Заправо, ево га мој случај. А игром случаја знам много људи који су у истој ситуацији.

Примера ради:
Узмем да учим. У зависности од тога шта учим, издваја се пар ситуација:
1. Учим неко градиво ком не видим претерану поенту, или видим да нема поенте да се ради тако како ме неко тера да радим. Хм, блејим над књигом, гледам кроз књигу и самосажаљевам се јер морам то да радим. Ефекат је пет пута гори него да тих пар сати то заиста радим и завршим га како ваља, и на време.
Све то води до тога да ја уместо да скинем са курца дотични предмет једном за свагда, ја га вучем, вучем, и усерава ми жељу за животом, због неког осећаја одговорности према том предмету покушавам да се натерам њега да спремим, уместо остале, а онда се враћам у круг самосажаљевања и дркања курца јер морам нешто толико дебилно да учим.

2. Учим нешто што има поенту и чему видим поенту, али не на начин на који се ради на испиту - набуџим скил на ко зна каквим проблемима везаним за предмет, разумем га до сржи, али ми не прођу кроз руку одређени типови задатака који су пичкин дим и усерем испит, у смислу, дам га, али не са неком претерано високом оценом.

3. Занима ме и видим поенту - могу да учим, учим, излазим из оквира градива и у стању сам нестварно брзо да напредујем у области и то су предмети које генерално покидам.

Нисте ви инертни и лењи сами по себи, него вас смарају шаблонске ствари, а за шаблонске ствар (80% градива на било ком факулету, или 80% послова које радите, нажалост јесу шаблон) заиста треба нека рутина.

Оно како то може да се реши, тачније да се повећа толеранција на сва та срања је тако што себе ухватиш да једеш говна за књигом или где год, одеш напоље. Истрчиш 3-4 километра, вратиш се излуфтиране главурде, смањеног стреса и благо мотивисанији и пробаш да радиш. Боље иде, свега ми.

Панћеро, алкохол ће ти разбити монотонију и то је ок, али те неће мотивисати. Лош је мотиватор, и само те додатно улењи. Ушљемај се када завршиш посао, онда те боли курац, до тада немој.

Ово је све у теорији лако, али када треба да се примени у пракси курац је.

Пробао сам ја да планирам време, и увек попушим голему курчину.
Смањите стрес, стрес вас кочи у истој мери као лењост.

nemoj remeovo ovo, on se okačio već a ni ne zna jer tako je u mogućnosti

Znaš ono kad čekaš na stanici, pa ti toliko dosadno da uzmeš da čitaš oglase sa strane? E, tako :)

Opet vam kažem, dobri ljudi, pročitajte i ova dva linka koja sam postavila (naročito ti, Duče), neka ih ponovo i na ovoj strani, ako ništa drugo, mnogo pametnije je iskorišćena bleja nego sat vremena pregledanja mačaka na YT. Zaista verujem da mogu pomoći da ako ništa drugo, makar iskreno, bez uvijanja razumete problem. Ovaj prvi je bio toliko bolesno tačan, da su mi suze pošle.

http://waitbutwhy.com/2013/10/why-procrastinators-procrastinate.html
http://waitbutwhy.com/2013/11/how-to-beat-procrastination.html

I ovo je poprilično zanimljivo.
http://waitbutwhy.com/2014/06/taming-mammoth-let-peoples-opinions-run-life.html

Ol kudoz tu Kelt.