Ево, да још мало смарам психом, човеком и осталим глупостима.
Не знам јесам ли добро информисан али колико се сећам, човек је, са својом мускулатуром, способан да подигне трамвај, само га психа спречава да то и уради. На страну што би након подизања трамваја, сви мишићи у телу отишли у курац од превеликог напора и човек би умро.
Мене занима колико је психа заправо моћно оружје? Интересантан је случај и оног баје који се наводно само својом психом излечио од сиде. Да ли је мозак заправо кључ свега? Да ли је мозак машина која може да пронађе лек за све аномалије у организму? Да ли је човек заправо савршено биће? Да ли истог тог човека само сумња у своју психу ограничава? Знамо какво дејство има плацебо. Е сад, да ли исти тај плацебо може заправо код примаоца истог да изазиве толико јаку аутосугестију да човеков организам заиста почне са производњом антитела и самостално уништи болест?
И где је граница? Да ли је психа стварно толико моћна или и нема неку велику улогу у неким стварима?
Знам и кад убедим себе да могу или не размишљам о томе да ли могу и колико сам згибова/трбушњака/склекова урадио, заправо урадим много више него кад размишљам о томе.
Исто тако има много људи који су се излечили од опаких болести. Да ли је код њих психа допринела излечењу, ако их и није сама излечила?
А врло лако се и у спорту и свуда може видети утицај психе на физичке покрете. Промашени пенали, нерезонске одлуке, за све је крива психа. На тренингу сви погађају, али кад од тога зависи пласман на неко такмичење, медаља или тако неки курац, е тад психа зна да сјебе човека.
Шта мислите?
