Prosto sam morao da iznesem ovo umjetnicko djelo pred vas, drage kolege.
Metno sam ga u kulturu, zato sto to i zasluzuje.
elem, da ne kenjam ja mnogo, uzivajte:
Citat:Шта то грми на сајту зеленом?
Дал 'је систем, ил падају банови?
Нит је систем, нит падају банови,
већ шенлучи Костић Стефан Костић
што он доби модовску титулу,
Земан дошо, ваља бановати.
Чује шенлук Џими модератор,
чује шенлук, а савест га гризе
па одлучи ситну књигу писат'
'' Мој Костићу, ти соколе сиви,
Абер вели да модератор постаде,
Те ја теби ситну књигу пишем.
Да је до мене, ти мод не би био
Ал' нећу се срећи туђој туговати,
То раде пси кад други коску добије,
Модеришем, и мени је лепо
Ал' ја у тебе, сиви соколе,
Примјетих до три нечовјештва:
Прво ти је, брате, нечовјештво
Што носио си зелене доламе
Доламе, што их модератор носи
Док ти модератор био ниси.
Друго ти је, брате, нечовјештво
Што корио си новајлије
И сузе им на очи терао
Док се с' Вуком нису упознали
Треће ти је , брате, нечовјештво
Што са лажних налога постова'
Док протеран са сајта ти бејаше.
Није, брате, грех толико грдан
Но што се ти преруши у емоса
А они су ти , брате, зло понајвеће
Што русе косе преко ока носе
И што себи крвцу рујну лију
То су твоја, брате, нечовјештва
Ваљало би савет уделити
Доће земан, ваља бановати,
Кад крв лију стари и млади,
А ти мораш правду удјелити
Немој, Коле, говорити криво
Ни по рангу, ни по старости
Већ по правди Бога истинога
То изусти, и Фендер испусти
И отиде са Колетом славит'
Ту је сео, и прагње изео,
Испио је бокал рујног вина,
Рујног вина и ракије бистре,
Још се језик није осушио.
Испевао: Господ Вишњић
Записао: Господ Вишњић
