Слава коју славим

Simoljdan, 16. februara po gregorijanskom.

Крајишник из Босне би могао на додатне едукације како из вере тако и из језика.

Ne treba profesore. Dobar sam ko kru.

Нема Србијанаца, има само Срба.

Ima Srbijanaca, ko što ima Bosanaca, Hercegovaca, Dalamtinaca. A Srbi, gle čuda.

А славу ако славиш како ти је пијани деда распоп или комуништа оставио, онда боље и немој да славиш.

Više mi znači ono što mi je ostavio pijani đed raspop i komunista, no neke tamo modifikacije paganskih običaja od strane popova. Ja slavu i slavim zato što je to porodična tradicija, narodni običaj. Možda nisi čuo, ali običaji se razlikuju od sela do sela. I to je do jaja.

Не пркоси нико канонима, већ самом себи.

Nekad je potojao humor.

На крају, боље питање за ову тему јесте КАКО славите славу. Неки Срби, да их не именујемо, ево јављају се сами, славе славе једнако као да то и нису славе - религиозни мотиви су ту више амбијента ради. Ждрање, опијање, псовање, дивљање - то није слава. Али некима јесте. Срамота за веру и нацију. Шта ли Дучић мисли о томе? Да не питамо шта Исус Христос мисли о томе... Мислите о томе.

Slavim je tako što se ponašam ko domaćin čovjek. Ugostim fino ko god mi dođe. Religiozni motivi i jesu nekakve nuspojava. Važnije mi je da se do jaja družim sa narodom nego da kadim mrtvim likovima samo zato što im je neko natako ono "Sveti" ispred imena. Tako da se za stolom i pjeva. Ojkača, naravno.

Jel se kod Dučića udara potvrda o pravilnom slavljenju slave?
Isus bi se zapito što njegovo ime neki likovi dovode u vezu sa običajem nekih tamo Srba.

Al možda si trolovođa.

Фала богу. Тако су и моји славили Св. Јована, и хвала им до неба што нису звали рендом рођаке које никад нисам видео у животу (као што су се исти појавили на дединој сахрани, нису га видели 30 година, па дошли да га виде мртвог).

Па чекај, да су долазили на славе не би прошло 30 година од када су га последњи пут видели.
Мени су славе закон баш због тога што се видим са родбином и породичним пријатељима са којима се не срећем често. Скроз најјачи обичај. Било да сте религиозни или погани.

Мени су славе закон баш због тога што се видим са родбином и породичним пријатељима са којима се не срећем често. Скроз најјачи обичај. Било да сте религиозни или погани.

Ratifikujem!

И ја се слажем са овим.
Шта ти онда уопште значи слава Џими?

Slava - pop, koljivo, krsnica, svijeća, vino, ikona, kandilo, kadionica, tamjan i briket. Može i bez popa al' da domaćin očita slavski tropar (u mom slučaju: Radujsja, blagodatnaja Bogorodice Djevo), molitvu, pomole se svi, Očenaš, Simvol, Bogorodice Djevo, okadi se ikona, krsnica, čeljad, prostorije, razlomi se krsnica uz molitvu, ižljubi se (tri puta standardno, pa u jedno rame onda u drugo), razdijeli čeljadima krsnicu, koljivo, preksrsti se, amin, sjedni za sofru koja je skromna (malo svečaniji ručak, nije neko svakodnevno al' se i ne preserava rolatima od lososa i pomfritom, izuzetno ako se najavila familija izdaleka pa se vrti prase, al prvo svako pure i suva sira pa varenika, to su jeli naši stari), popije se po čaša vina, pomoli se, nazdravi za zdravlje, amin, Bože daj, popriča se o planovima za godinu i to je to.

Код нас је кољиво за сахране, а жито за славе.

Kod nas je koljivo i za sarane i za slave i za božiće i za sve.

U Srbiji je apsolutno niđe veze sa ovim našim - počevši od samog spremanja pa do, koliko vidim, upotrebe.

Шта за Божиће?

Metafora, Ažakse, metafora.

Светог Сисоја, тзв Сисодан, тада углавном једемо печене женске дојке, те практикујемо секс на отвореном са гостима и укућанима. Тема ми је некако курац. :)

Skočimišu fino si to gore naveo. Meni je recimo jako bitna LITURGIJA na sam dan slave. Vidim da to nije niko pominjao. Posle liturgje sečem kolač u crkvi, pa kući i tropar Sv. Đorđu, palim sveću i čekam goste punog srca. I jako mi je prijatno jer taj dan provedem u druženju sa meni jako bitnim i dragim ljudima. Bude mi dan ispunjen. I uvek sa velikom radošću čekam dan slave.

pročita' sve postove, al izgleda niđe ko vamo na moj kraj...ovo standardno, crkva, koljivo i liturgija je slično...

onda se skupljaju gosti, tzv. zajmenici, koji ne moraju nužno biti najbliži ćaletovi prijatelji, nego recimo pokojnog dida od nekog prijatelja, pa se to nastavilo... čita se molitva, kod nas je ista za sve slave, a malo ljudi i zna da postoje razliite molitve... onda, ikona se cjeliva, slavski hljeb i onda kreće opijanje... taki običaj, štaš... prvo čaša od skoro dva deci koja se zove slavna, pa onda nešto manja koja se zove krsna i na kraju čaša standardne veličine koja se zove redna... piju svi, i žene i muški, osim ako nisu bolesni... onda se sjeda za večeru, obavi se supa, sarma, iznese se pečenje i onda se ponovo kreće piti... zdravi ko kome stigne i počinje se pjesma, ako se pjeva u kući... i tako...

slavim Svetog Jovana, ali 19 uveče

Па ти као да славиш Богојављење :)
И код мене има гостију вече пред славу, али слава, жито и вино су на дан славе.

Svim Vukajlijašima koji večeras dočekuju slavu, a sutra slave, želim da lepo proslave sa najmilijima :)

Свети Алимпије Столпник, он је заштитник занатлија, а пошто су моји век били неке занатије славимо њега.

Јеси ти Милицин дупли?
Изменио сам први пост

Срећна слава свима, јесте да није лепо овако честитати или преко СмСа али шта ћемо, све најбоље!

Corn, nekad nemamo drugačije opcije :)))

Pitam se da li postoji gluplja tema na sajtu?!

kizo Србијанци не постоје. То кажем као Србин из Србије, а не као Србијанац из Србије. Србин је Србин где год да постоји. Ако ниси пратио последње догађаје, усташе Србе у НДХазији не зову никако другачије него посрбљени хрвати. Монтенегроси Србе у Црној Гори мила ђукановића не зову Србима нити Србијанцима, него посрбицама који не признају да су црногорци. Муслимани у Бостанистану не зову Србе у Босни Босанцима, Далматинцима и Крајишницима него турским ко"иланима и посрбљеним Турцима и Бошњацима. Србе у Македонији не зову Србима него посрбљеним Македонцима и Бугарима. Да ли би ово могао да схватиш? Или ћеш се држати балван-логике?

О славама и светитељима залуд би писао. Како славили тако се провели. Читај како су Срби великаши у Србији (дакле не-Србијанци, него Срби) славили светитеље - макар су Крајишници уз гусле одржали то народно приповедање.

Sveti Luka,to je slava koju slavim...ja ne pijem inace,ali za svoju slavu se uvek napijem i to mnogo,to me malo smara,jer ima mnogo gostiju(kao moj teca npr) koje vidim samo na taj jedan dan svake godine,sto znaci da me uvek vide samo pijanog poslednjih godina...

Svetog Stefana, fala na pitanju..9-ti januar zimi i 15-ti avgust leti...zimi je mrsna, leti posna...matori mi je jos, Bogu fala, ziv pa on drzi slavu..ja mu dodjem kao gost...takoreci..dodju moji ortaci, burazerovi ortaci, sestrine drugarice, malo rodbine i poneki komsija...

uvece smo uglavnom mi malo mladji...:)) ako se mi racunamo u mladje...sedimo, kenjamo i pijemo..

Свима који славе светог Николу желим срећну славу, да је славе још дуго година, у здрављу, срећи и весељу!

Свима који славе светог Николу желим срећну славу, да је славе још дуго година, у здрављу, срећи и весељу!

Hvala :) !

Шта ти онда уопште значи слава Џими?

Meни ништа посебно. Дан као и сваки други. Кад моји славе, испоштујем их. Кад ме неко са стране позове, не одбијем, да не бих испао некултуран.

kizo Србијанци не постоје. То кажем као Србин из Србије, а не као Србијанац из Србије. Србин је Србин где год да постоји.

Сине, ''Србијанац'' није националност. Србијанац ти је особа из Србије, или особа која живи у Србији, притом не мора да буде Србин. Ево, ја се на попису нисам изјаснио по питању националности, значи званично нисам Србин, али Србијанац јесам, јер живим у Србији.

Углавном су то Шумадинци у неком сленгу, ти Србијанци.

Срећна свима слава који данас славе Светог Саву и срећна преслава.

Svetog Stefana, fala na pitanju..9-ti januar zimi i 15-ti avgust leti

Kako ljeti? Jel to isti Stefan?